Sledeće nedelje trebalo bi da bude izrečena kazna masovnom ubici Urošu Blažiću. On je 4. maja 2023. u selima Dubona i Malo Orašje ubio devetoro, i ranio dvanaestoro uglavnom dece i mladih ljudi. Međutim, i pored tako teškog krivičnog dela i toliko ubijenih i ranjenih, ne može dobiti više od 20 godina zatvora, jer je u vreme maskra bio mlađi od 21. godine.
Naime, sudski proces za masakr u selima kod Smedereva i Mladenovca bliži se kraju, a porodice ubijenih vrlo jasno su stavljali do znanja da ovaj proces za njih ne donosi pravdu za ubijenu decu, unuke, najbliže članove porodice.
Advokat i punomoćnih oštećenih Nebojša Petrović kaže za Euronews Srbija da presuda koja se očekuje u ovom slučaju neće dati epilog kakav bi trebalo da bude.
„Mi danas imamo i presudu od 20 godina, za koju i sam okrivljeni kaže da je mala, i imamo imovinsko-pravni zahtev koji se ne može ostvariti. Znači, imamo neki sudski postupak koji je, ne znam kako da vam kažem, ušivanje rane, od koje će prestati krvarenje, ali će pacijent umreti“, kaže on.
I iako se se u javnosti čuo zahtev za pooštravanje kazni, još jedan punomoćnih oštećenih Stefan Stefanović kaže da se to nije desilo.
„Mi 18 meseci nakon masakra, nemamo izmenu, što nažalost može doprineti da se dese slični ovakvi slučajevi“, kaže on.
Krivični zakon, kako vide mnoge porodice, ali i deo javnosti koji je pratio suđenje, štiti masovnog ubicu, jer za najteža krivična dela predviđa doživotni zatvor, ali ne i za mlađe od 21. godine, što je bio slučaj sa Urošem Blažićem.
Doktorand kriminologije na Univerzitetu u Malmeu Dušan Stanković za Euronews Srbija kaže da kriminološka istraživanja i iskustva drugih država pokazuju da stroža kaznena politika nije presudna za prevenciju.
„Pooštravanjem kaznene politike se generalno ne ostvaruje prevencija. Mi smo imali taj trend pooštravanja kaznene politike u Srbiji poslednjih nekoliko godina, i nismo videli neke rezultate u tom smislu da je to pooštravanje dovelo do smanjenja najtežih krivičnih dela ili krivičnih dela nasilja. Čak vidimo i povećanje u poslednjem periodu“, kaže Stanković.
On navodi da je potrebno kroz saradnju različitih državnih organa, uključujući obrazovne i pravosudne institucije, naći način kako bi se ovakve stvari u budućnosti prevenirale, jer se mora ustanoviti gde je najveći problem.
„To su problemi sa institucijama, koje su se pokazale neefikasnim u nekim slučajevima i zbog toga što podležu uticajima, kada neko nešto uradi, ne bude uvek za to i kažnjen. Time se smanjuje poverenje u institucije, i smanuje se ta opšta prevencija, jer neko smatra da neće biti kažnjen za nešto što učini. Potom, nije se radilo na kulturi. Imamo jednu kulturu oružja u našem društvu, svako želi da poseduje oružje“, rekao je.
Kao jedan od problema Stanković vidi i, kako kaže, kulturu nasilja u javnom govoru i medijima. Navodi i da u Srbiji ne postoji institucija za praćenje kriminaliteta i trendova maloletničkog kriminala, dok na zapadu postoje nacionalni saveti za prevenciju kriminala koji istražuju ove pojave, ali i efikasnost državnih politika u toj sferi.
Todorović: U ovom pogledu usklađeni smo sa evropskim zakonodavstvom
Kristina Todorović iz Jukoma kaže za Euronews Srbija zakon drugačije tretira mlađe punoletnike, kao i da oni nakon izvrešnja krivčnog dela vrši se njegova procena.
„Za sva lica koja su u vreme izvršenja krivičnog dela imala do 18 godina, a izuzetno do 21, primenjuje se zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela. Dakle, kada govorimo o licima koja spadaju u grupu mlađih punoletnih lica ne primenjuje se automatski zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela, već se vrši psihološka procena koja ocenjuje u kakvom je uzrastu, u kakvom je zdravstvenom, pre svega mentalnom stanju bilo lice koje je izvršilo, odnosno koliko je zrelo bilo“, rekla je ona.
Kaže da ovakva zakonodavna praksa nije ustaljena samo u Srbij, već i većem delu Evrope.
„Naše zakonodavstvo je uglavnom usklađeno sa evropskim zapadnim u ovom pogledu. Svako od evropskih zakonodavstava takođe predviđa poseban postupak za krivična dela koja su izvršena od strane maloletnih učinilaca, odnosno lica koja po svom uzrastu u vreme izvršenja prema svojoj zrelosti u vreme izvršenja odgovaraju maloletnim licima“, rekla je ona.
Na pitanje da li je u slučaju Dubone i Malog Orašja sporan zakon ili je sporno nešto drugo, kaže da je to tema koja obuhvata više oblasti i ne može da se gleda crno ili belo.
„Zakon je već sad u fazi izmena i treba ga svakako promeniti. Međutim, ne može se pribeći populacionoj politici. Prosto mora da se izbegne ta zamka društvene osude, gde se zahteva ili spuštanje praga kažnjivosti, ili pooštravanje kazni, jer to nije apsolutno rešenje. U ovim situacijama prosto mora da se osmotri niz faktora koji su doveli do izvršenja ovih krivičnih dela“, kaže ona.
Objašnjva da se to odnosi na faktore kao što su i psihološki, društveni, politički, čak i ekonomski.
Kaže da je zbog toga potrebno niz procena i saradnja i to ne samo pravnika, već i drugih nadležnih institucija, kako bi zapravo ostvario svoju svrhu u cilju generalne i individualne prevencije.