Paket izmena i dopuna zakona o pravosuđu, koja se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri i koji se po predlagaču nazivaju „Mrdićevim zakonima“, nije rezultat usklađivanja propisa radi pristupanja EU, a tek sa poslednjim amandmanima su pokazali da je cilj zauzdavanje Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), ocenila je Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
Ona je, gostujući na Nova S, navela da narodni poslanik Uglješa Mrdić u dokumentaciji za predlaganje zakona nije odgovorio na pitanje kako ovi zakoni pomažu reformsku agendu za pristupanje EU, odnosno da je ta sekcija na dokumentaciji precrtana, a da se njima pokušava uticati na delove sudske vlasti koji su već mesecima u koliziji sa ostalim granama vlasti.
„TOK vidimo da je bolna tačka (vlastima), od skora i vrhovna tužiteljka (Zagorka Dolovac) i ovi zakoni odgovaraju na klinč o kom iz medija slušamo već dva meseca. Pravosuđe je izgleda poslednja brana (vladajućoj većini)… S ;poslednjim amandmanima vidimo da bi to značilo i da bi se svih 11 upućenih tužilaca vratilo u svoja matična tužilaštva, što može ;značajno usporiti ili ugroziti predmete koji su već u toku“, kaže Spremo. ;
Ona je navela da je, uprkos navedenom, ;vlast ne može direktno da se sukobljava sa TOK-om, jer u zvaničnim dokumentima koje je Srbija izradila ta institucija označena kao jedna od prioritetnih, a koju treba dodatno osnaživati. ;
Na pitanje da li zbog komotne većine u narodnoj skupštini može doći do neusvajanja zakona, Spremo kaže ;da stručna javnost jedino može da se obraća međunarodnim organizacijama, poput EU ili Ujedinjenih nacija, što je deo civilnog sektora uradio.
„Videli smo i da su ;strukovna i stručna udruženja dala negativno mišljenje na zakone… Ovo ;je poruka svakom organu šta može da mu se desi ako udari u osinje gnezdo ili krene da se bavi korupcijom u koju su potencijalnoi umešani i predstavnici vlasti“, smatra predstavnica YUCOM-a.
Izvor
