Godinu dana posle izjašnjavanja građana na referendumu i proglašenju akta o promeni Ustava, Skupština Srbije usvojila je izmene niza pravosudnih zakona, koji, prema obrazloženju vlade, označavaju „najznačajniju reformu u vladavini prava“.
Posle višednevne skupštinske rasprave i kritike opozicije da u Srbiji pravosuđe ne funkcioniše, vladajuća većina usvojila je pet pravosudnih zakona, za koje navode da će doprineti depolitizaciji ove grane vlasti.
Pravosuđe je godinama jedna od „rak rana“ srpskog društva.
Iako su u centru pažnje uglavnom značajnija i medijski praćenija suđenja, brojni građani dugo čekaju na rešavanje sporova, što potvrđuje i redovni izveštaj Vrhovnog kasacionog suda za 2021. godinu, poslednju dostupnu na sajtu.
U mnogim ispitivanjima javnog mnjenja, upravo pravosuđe dobija jednu od najnižih ocena.
Upravo jedno takvo je nedavno objavilo Ministarstvo pravde navodeći da borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema (po 17 odsto), bolju zaštitu ljudskih prava, reformu obrazovnog sistema (po 12 odsto) i reformu pravosuđa (11 odsto) građani vide kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život.
Prema istraživanju agencije Demostat iz 2021. godine, više od polovine građana Srbije nema poverenje u pravosuđe, 26 odsto nema jasno izražen stav, a samo 15 odsto veruje pravosudnim organima.
Najvažnije izmene
Najveća je što skupština više neće birati sudije i tužioce, već će Visoki savet sudstva, odnosno Visoki savet tužilaštva, raspisivati javne konkurse za izbor najvažnijih pravosudnih funkcija.
Do sada je Narodna skupština birala sudije u prvi probni mandat u trajanju od tri godine.
Visoki savet sudstva je telo, čija je svrha da obezbeđuje nezavisnost i samostalnost sudija i sudova.
Članovi Visokog saveta sudstva su šest sudija i predsednik Vrhovnog kasacionog suda, najvišeg sudskog organa u Srbiji, ali i četvoro istaknutih pravnika – stručnjaka koji imaju više od deset godina iskustva u pravnim poslovima, a koje će birati Narodna skupština.
Upravo u ovome opozicija vidi problem, smatrajući da će se politizacija pravosuđa, kako tvrde, nastaviti kroz izbor istaknutih pravnika koje bira parlament.
Po rešenjima ustava iz 2006. ministar pravde i predsednik odbora za pravosuđe Narodne skupštine članovi su VSS.
Na predložene zakone i izmene zakona bilo je podneto više od 1.000 amandmana, ali ih je skupštinska većina odbila.
Šta je rekla ministarka pravde?
Da je usvojeni paket pravosudnih zakona uslov i za dalju reformu pravosudnog sistema.
Obrazlažući predloge pred poslanicima, ona je rekla da će građanima omogućiti da lakše i brže ostvare sopstvena prava, sudijama veću nezavisnost, a tužilaštvu samostalnost.
„Veća pravna sigurnost utiče na priliv investicija, a sve to dovodi do povećanja standarda građana“, tvrdi ona.
Šta kaže struka?
Predstavnici pravosudnih organa će morati da promene sopstvene navike u radu, jer se menja hijerarhijski odnos, naročito u javnom tužilaštvu, navodi Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM), u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
Iako je ostao ministar pravde ostao u sastavu Visokog saveta tužilaštva, što je svakako zamerka, umanjen je uticaj na odluke u pogledu statusa tužilaca, objašnjava Golubović.
„Status tužilaca i sudija u potpunosti je u rukama pravosudnih tela, ali i status glavnih javnih tužilaca i predsednika sudova“, navodi ona.
Činjenica da su dosada o njihovoj sudbini odlučivali isključivo narodni poslanici znala je da zakoči ceo sud ili tužilaštvo i da utiče na sigurnost funkcinisanja.
Golubović tvrdi da su građani sada dobili nezavisnije predstavnike pravosuđa, ali da je „druga strana medalje“ veća odgovornost.
„Ovim promenama otpali su mnogi argumenti javnim tužiocima i sudijama da neke stvare ne mogu da ureade zbog političkih uticaja i pritisaka“, obrazlaže.
Šta je sve usvojeno?
Usvojene su i izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Umesto dosadašnjeg Tužilaštva za ratne zločine, Srbija će dobiti Javno tužilaštvo za ratne zločine, a Tužioca za ratne zločine zameniće funkcija Glavnog javnog tužioca za ratne zločine.
Sudije Odeljenja Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal više neće biti ograničene šestomesečnim mandatom, kao što je to bio slučaj pre izmena zakona.
Poslanici su izglasali i izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala podnela Vlada Srbije.
Promene se odnose na formiranje Posebnog javnog tužilaštva, koje je prema dosadašnjem zakonu bilo Posebno tužilaštvo, kao i Posebnog javnog tužioca, čiji će mandat trajati šest godina umesto dosadašnje četiri, bez mogućnosti reizbora.
Ovaj tužilac imaće prava i nadležnosti kao i Glavni javni tužilac, dodaje se u obrazloženju.
Biće osnovano i Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Višem sudu u Beogradu, a predsednik ovog suda imenovaće članove.
Usvojen je i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, kojim se određuje položaj i nadležnost ovog tela.
Ono se ovim aktom definiše kao „samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnog javnog tužioca i javnog tužioca“.
Savet ima 11 članova: pet javnih tužilaca, četiri „istaknuta pravnika“ koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar pravde u Vladi Srbije, propisuje zakon.
Četiri istaknuta pravnika moraju da ispune uslove za imenovanje poput posedovanja visokog stepena obrazovanja, „dostojnosti“ ove funkcije, moraju biti mlađi od 65 godina, ne smeju imati „snažan uticaj“ na donošenje političkih odluka, javnu funkciju i istoriju vršenja „neprimerenog uticaja“ na tužilaštvo i sudove.
Članovi biraju predsednika i potpredsednika sa mandatom od pet godina, koliko na funkciji ostaju i drugi članovi.
Ovaj organ postavljaće Vrhovnog javnog tužioca i druge javne tužioce, odlučivaće o njihovom udaljavanju i eventualnom sukobu interesa javnih tužilaca.
Za sprovođenje novog zakona iz budžeta republike biće izdvojeno 17,3 miliona dinara, od čega će 15,3 miliona biti utrošeno na godišnja primanja osam savetnika i dva referenta, piše u vladinom obrazloženju.