Trajno rešenje i mogućnost da započnu novi život, u novoj zemlji ili u zemlji koju su bili primorani da napuste, preduslovi su koji se moraju ispuniti kako bi izbegli imali dostojanstvo i kako bi se ispravila naneta nepravda.
Danas, kada dolazi do procesa ujedinjenja Evrope i prijema novih članica zapadnobalkanskog regiona u zajednicu demokratskih zemalja, u Srbiji stotine hiljada ljudi ima privremen građanski status. Iako bi rešavanje ovog problema ubrzalo proces integracije našeg regiona u Evropsku uniju, on je usporen svođenjem bitnih pitanja na egzistencijalna.
Međutim, još uvek smo daleko od iznalaženja trajnog rešenja. Ostaje otvoreno pitanje da li je problem izbeglištva rešen ili smo tek zakoračili u njegovo rešavanje, kao i pitanje da li smo otkrili sve uzroke i ublažili njihove posledice na najbolji način.
Raspad SFRJ 1991. godine pokrenuo je brojne migracije koje nažalost još uvek nisu završene. U tom periodu, prema procenama Komesarijata za izbe-glice Republike Srbije, oko 3 miliona ljudi napustilo je svoja prebivališta, a oko milion je potražilo izbeglički status u trećim zemljama. Države koje su prihvatile izbegla lica od početka su imale jasan stav – pružanje privremene zaštite i povratak u zemlje prethodnog prebivališta čim se steknu povoljni uslovi.
Povratak izbeglih lica u mesta prethodnog prebivališta nikada nije masovan, a ukoliko imamo u vidu činjenicu da se veliki broj izbeglica integrisao u nove sredine dobro je imati podatke o broju izbeglih lica koja žele povratak. Stoga smo i odlučili da sprovedemo istraživanje o stavovima izbeglih, mogućnostima i željama za povratak i barijerama na koje nailaze.
Povratak u Republiku Hrvatsku, proces koji još uvek traje, godinama je bio ometan sa hrvatske, ali delimično i sa srpske strane. Imajući u vidu da su se bezbednosni uslovi promenili i da su na zadovoljavajućem nivou, u budućnosti se može očekivati intenzivniji povratak. Do promene je dovela i kandidatura Republike Hrvatske za članstvo u EU koja je kao uslov nametnula ne samo saradnju sa Haškim tribunalom, već i povratak srpskih izbeglica.
Međutim, bez sadržajnije i dublje demokratizacije i povoljnije klime u regionu teško da se može očekivati stvaranje pretpostavke za trajno rešenje problema izbeglih lica.
Pred vama se nalazi publikacija koju smo pripremili u saradnji sa Cen-trom za mirovne studije iz Zagreba kao deo zajedničke aktivnosti istraživanja položaja i statusa izbeglih lica iz Republike Hrvatske i povratnika u Hrvatskoj i Srbiji.
U publikaciji smo prikazali trenutni položaj izbeglih lica i povratnika i definisali akcije, rešenja i preporuke koje bi bile značajne za unapređenje života lica koja su bila izložena prisilnom napuštanju svojih domova i raseljavanju. Sve promene i rešenja nameravamo da promovišemo ne samo u lokalnoj zajednici već i na području Republike Hrvatske, uz saradnju Centra za mirovne studije i angažovanjem svih socijalnih aktera i međunarodne zajednice.
Dva pravca delovanja su se posebno istakla. Jedan pravac predstavlja pružanje pomoći za održiv povratak izbeglih lica u Republiku Hrvatsku, pri čemu prvenstveno mislimo na njihov dobrovoljan i bezbedan povratak u zemlju prethodnog prebivališta. Drugi pravac obuhvata pružanje pomoći u vezi sa lokalnom integracijom grupe koja je odlučila da trajno ostane u Republici Srbiji. Program lokalne integracije ne treba da uključi samo izbegla lica i njiho-vo osposobljavanje za samostalan život, već i pomoć lokalnog stanovništva u ovom procesu.
Problem izbeglištva ne poznaje granice, ne zaustavlja se ni na naciji koja je u ovom trenutku najugroženija, ni na granicama koje su iscrtane nakon sukoba, ni na broju izbeglih i raseljenih. Rešenja treba tražiti u saradnji, i to najpre regionalnoj, kako bi se stvorilo okruženje koje će prihvatiti nove okolnosti, zalečiti rane kojih se nerado sećamo i omogućiti dostojanstven život onima koji se sa pravom nazivaju žrtvama rata.