Čini se da poslednjih decenija svest da se samo suzbijanjem nekažnjivosti za teške zločine prema međunarodnom pravu počinjene u prošlosti može uspostaviti i održivi mir i izgraditi moderno društvo i država zasnovana na demokratskoj vladavini prava postepeno jača. Osnovanje ad hoc međunarodnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, a potom i stalnogMeđunarodnog krivičnog suda (MSK) predstavljaju revolucionarnu prekretnicu u borbi protiv nekažnjivosti. osnove međunarodne borbe protiv nekažnjivosti, moglo bi se reći, postavljene su 1997. kada je, na zahtev tadašnjeg Podkomiteta UN-a za sprečavanje diskriminacije i zaštitu manjina, Lui Žuane [Louis Joinet] sažeo postojeće međunarodne standarde o nekažnjivosti u Prinicipe za zaštitu i promociju ljudskih prava kroz suzbijanje nekažnjivosti (Žuane-Orentliher Principi) koje je 2005., na zahtev Komisije UN-a za ljudska prava, ažurirala Dajen Orentliher [Diane Orentlicher]. Žuane-Orentliher Principi izgrađeni su oko tri osnovna prava koja pripadaju žrtava ovakvih zločina: 1. pravo na istinu; 2. pravo na pravdu; i 3. pravo na reparaciju. Metodologija IW-a, na osnovu koje je sprovedeno istraživanje uzroka nekažnjivosti u Srbiji, kreirana je da pruži informacije koje omogućavaju identifikaciju i analizu uticaja specifičnih prepreka na ostvarenje svakog od ova tri prava. U skladu sa Žuane-Orentliher Principima, metodologija uvažava i izuzetan značaj promovisanja i implementacije mera usmerenih ka sprečavanju ponavljanja zločina i represije, te smo sakupljanjem relevantnih informacija pokušali da indentifikujemo i analiziramo postignute rezultate do sada kao i prepreke u ostvarivanju ovih mera. Kroz šest osnovnih oblasti istraživanja koje obuhvataju normativni okvir, sredstva i kapacitete relevantnih državnih institucija, nezavisnost i volju tih institucija, političku volju, uticaj različitih centara moći i stepen razvijenosti građanske svesti u društvu, pokušali smo da identifikujemo prepreke u borbi protiv nekažnjivosti i ostvarenju navedenih prava žrtava i pružanja garancija neponovljivosti zločina kao i da utvrdimo postignuti stepen njihovog ostvarenja.
Sa istraživačima iz četiri partnerske organizacije (YIHR, YUCOM, FHP i HOS), angažovanim na IW projektu, prikupili smo osnovne informacije koje zahteva metodologija istraživanja a koje su dostupne putem javnih dokumenata, objavljenih izveštaja i analiza različitih organizacija, kao i podataka kojima raspolažu naši partneri a koji nisu ranije objavljivani. Kada smo postojeće informacije prikupili i sistematizovali u skladu sa metodologijom dobili smo i pregled informacija i oblasti koje je potrebno dodatno istražiti i usaglasili strategije i metode za njihovo istraživanje.