Odluke o ograničenju prava na kretanje tokom prvih mesec dana vanrednog stanja stvorile su niz problema, zbog čega se veliki broj građana obraćao Komitetu pravnika za ljudska prava (Jukom) tražeći savet kako da zaštite svoja prava.
Tako su tražene i informacije o samim pravima, jer mnogi, zbog čestih izmena i dopuna tih odluka, nisu znali koja su tačno njihova prava i obaveze, a sankcije za kršenje bile su stroge i visoke, navodi Jukom koji je uradio analizu izmene pravnog okvira tokom vanrednog stanja i uticaj na uživanje ljudskih prava.
Analiza hronološki prikazuje izmene u obimu uživanja garantovanih prava i način regulisanja izmena tokom prvog meseca vanrednog stanja, od 15. marta do 15. aprila, uz ocenu usaglašenosti aktivnosti i mera svih grana vlasti sa zahtevima vladavine prava i principima ograničenja ljudskih prava.
Takođe, prikazani su problemi koje su mere i ograničenja stvarali, posebno ranjivim grupama, inicijative i predlozi podneti državnim organima da se problemi reše ili ublaže, kao i odgovor države na inicijative.
Navodeći primere, u Jukom-u kažu da je tako nekim tražiocima pravne podrške isticao zakup stana, koji nije produžen, jer je stan izdat drugom licu, a nisu smeli napustiti mesto samoizolacije.
Poseban problem, napominju, imali su članovi porodica lica u kućnoj izolaciji, jer je bilo nejasno da li i za njih važi ova obaveza.
Pored toga problem je bio dobijanje rešenja ili potvrde o obavezi samoizolacije, kako bi, na primer, opravdali odsustvo sa posla i zaštitili radnopravni položaj.
Zbog toga je Jukom uputio predlog Kriznom štabu da se i tim licima izdaju rešenja o kućnoj izolaciji, predlažući mogućnost donošenja kolektivnih rešenja.
Navode da je Ministarstvo zdravlja omogućilo podnošenje onlajn zahteva za potvrdu o samoizolaciji za lica iz kontakta.
Jukom se obraćao i Ministarstvu spoljnih poslova, Upravi granične policije kao i Zaštitniku građana zbog velikog broja građana-državljana Srbije koji su se obraćali za pomoć jer su bili „zaglavljeni“ na aerodromima ili graničnim prelazima širom sveta.
„Smatramo da su ova obraćanja urodila plodom jer je Ministarstvo organizovalo prebacivanje građana Srbije u zemlju, u saradnji sa Zaštitnikom građana, među kojima i veliki broj lica koja suse obraćala u vezi sa tim problemom“, kažu u Jukom-u.
Ograničenje kretnja stvaralo probleme ranjivim grupa
U analizi stoji da je zabrana kretanja posebno pogodila ranjive grupe, beskućnike, socijalno ugrožene, sugrađane koji su navršili 65 odnosno 70 godina života, lica sa invaliditetom, migrante, lica sa smetnjama u razvoju.
Podsećaju da je nakon reakcije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković i nevladinih organzacija izmenama Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja od 9. aprila licima sa razvojnim poteškoćama i autizmom omogućeno kretanje i u vreme zabrane kretanja, isključivo u pratnji jedne odrasle osobe najviše do 200 metara udaljenosti od mesta prebivališta, odnosno boravišta.
Takođe, navode i da je na predlog Poverenice rešeno kretanje personalnih asistenata osoba sa invaliditetom koji uslugu pružaju u večernjim časovima, u vreme zabrane kretanja propisane merama za suzbijanje širenja epidemije.
Inicijativa se odnosila i na usluge pomoći i podrške osobama sa invaliditetom, koje pružaju neformalni negovatelji, srodnici ili prijatelji, koji ne živi u zajedničkom domaćinstvu, kao i za naše građane koje se nalaze u terminalnoj fazi bolesti i koje koriste uslugu palijativne nege u kućnim uslovima, kao i osobe obolele od demencije.
Ova lica su imala mogućnost dobijanja dozvole za kretanje u vreme zabrane kretanja i to na zahtev u propisanom postupku.
Navode da je azilantima i migrantima smeštenim u centrima za azil i prihvatnim centrima u Srbiji ograničeno kretanje, te im je samo izuzetno i u opravdanim slučajevima (odlazak kod lekara ili iz drugih opravdanih razloga), omogućeno napuštanje, uz posebnu dozvolu Komesarijata za izbeglice i migracije.
Kažu da je o opasnosti isključenja pojedinih manjinskih grupa iz pojedinih prava i pojačane diskriminacije migranata upozorio Visoki Komesar UN za ljudska prava.
Kako navode, zabrane kretanja i okupljanja posredno su uticale na druga Ustavom i međunarodnim konvencijama zagarantovana prava, poput prava na slobodu veroispovesti, pa su neki građani nemogućnost da ostvare svoje pravo na prisustvo verskoj službi i činu pričešća doživeli kao kršenje ljudskih prava i obratili se Jukom-u radi pravne podrške.