Sve kritike na račun Srbije koje se pominju iz godine i u godinu, našle su svoje mesto i u ovogodišnjem izveštaju – od neusaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, preko stagnacije u normalizaciji odnosa sa Kosovom, do standardno mršavih rezultata u oblasti vladavine prava. Izveštaj je prošaran i mestimičnim pohvalama, gde se uobičajeno „zeleni“ oblast razvoja funkcionalne tržišne ekonomije. Najzad, Evropska komisija je i ovoga puta ponovila da je pregovarački Klaster 3 spreman za otvaranje, sa tim da je neizvesno da li će u decembru države članice da poslušaju preporuku i posle dužeg vremena izglasaju opipljiv napredak u pregovaračkom procesu Srbije.

Kada je reč o usaglašenosti spoljne i bezbednosne politike, u izveštaju je konstatovano da je ona sa skromnih 54 odsto u 2023. godini, pala na još skromnijih 51 odsto ove. Kao razlog za zabrinutost je konstatovano to što je Srbija nastavila sa održavanjem odnosa na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, a posebno je apostrofirano produbljivanje saradnje sa Kinom što iz ugla briselske birokratije, dovodi u pitanje strateško usmerenje Srbije. Pohvaljeno je to što je Srbija nastavila da pruža podršku Ukrajini, ali i istaknuto da je dalje usaglašavanje sa spoljnom politikom EU nužno, što bi uključivalo i restriktivne mere prema Rusiji.

Poseban deo izveštaja posvećen je odnosu Srbije i Kosova, gde su obe strane prekorene zbog stagnacije u procesu normalizacije i oklevanja da do kraja i bez izuzetka primene sporazume koji su potpisani 2023. godine. Srbija je pozvana da pokrene procese koji bi rezultovali priznanjem kosovskih simbola, dokumenata i institucija, a kritikovana zbog intertnosti u procesuiranju odgovornih za slučaj Banjska. Što se tiče Kosova, negativnu ocenu su dobili jednostrani potezi Kurtijeve administracije vezani za upad policije u srpske institucije, gašenje pošte i banke, kao i izbacivanje dinara iz platnog prometa. EU je apelovala na obe strane da se konstruktivno angažuju na pitanju otvaranja Mosta na Ibru.

Kada je proces usaglašavanja sa pravnim tekovinama Unije u pitanju, izveštaj EK je primetio da je Vlada Srbije nastavila da o članstvu u Uniji govori kao o strateškom cilju, ali da su vanredni izbori usporili reforme. Oblasti koje potpadaju pod najvažnije pregovaračko poglavlje 23, kao što su nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i borba protiv organizovanog kriminala ocenjene su kao „ograničeni napredak“.

Reforme bez efekata

Jovana Spremo, koordinatorka Nacionalnog konventa za poglavlje 23 navodi za NIN da to, prevedeno na sistem ocenjivanja u domaćem obrazovnom sistemu, znači da je Srbija u najvažnije poglavlju ocenjena sa 2 plus.

„U njihovoj metodologiji postoje ocene ’nazadovanje’, ’nema napretka’, ’ograničen napredak’, ’određen napredak’ i ’napredak’. Mi od 2016. godine, otkako su otvorena ta poglavlja, nikada nismo dobili ocene ’određen napredak’ i ’napredak’. Godinama u ovoj oblasti dobijamo ocenu ’ograničeni napredak’, a čak su isključivo zbog nas izmislili i ocenu ’veoma ograničen napredak’, kako ne bi morali da napišu da nema nikakvog napretka. Suština je da Vlada već godinama preuzima određene korake kako bi ispunila pojedine obaveze, ali da se to ni na koji način ne prevodi u boljitak koji bi mogli da osete građani“, kaže Spremo, dodajući da ima utisak da Srbija nije ni blizu ostvarenju prelaznih merila koja bi bila uslov za potencijalno zatvaranje poglavlja.

Ona ističe da izveštaj EK uopšte nije optimističan, te da se mnogo razlikuje od komentara koji su u prethodnom periodu dolazili od raznih evropskih zvaničnika.

„Jezik kojim je pisan ovaj izveštaj jeste nešto drugačiji od prehodnih i deluje kao da su stvari malo konkretnije zabeležene. Izostaju opravdanja pojedinih poteza ministarstava i Vlade, koja su obično sledila nakon ocena o stanju u nekoj oblasti. To je možda neprimetno prosečnom čitaocu, ali mi koji detaljno čitamo sve izveštaje godinama unazad primećujemo drugačiji ton“, navodi Spremo.

Godinama unazad, u izveštajima EK se crveni deo koji se tiče slobode izražavanja. Tako je i ove godine, gde je ocenjeno da nikakav napredak nije ostvaren u ovoj sferi, prvenstveno zbog oklevanja vlasti da primeni nove medijske zakone i obezbedi nezavisno Regionalno telo za elektronske medije (REM). Komisija je apelovala na Srbiju da ojača zaštitu i sigurnost novinara, ali i na visoke zvaničnike da se suzdrže od etiketiranja i verbalnih napada na novinare.

Urednik portala Juropean Vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija je za N1 istakao da je na Srbiji da zaista shvati u kom se momentu proces proširenja nalazi i da zaista razume da treba da uhvati ovaj voz, jer sledećeg neće biti. On je dodao da društvo treba da izvrši veći pritisak na vlast da se ozbiljnije krene u proces evrointegracija.

„Sada imamo tu reformsku agendu koja daje šestomesečne rokove za rad na različitim stvarima, kao što znamo i implementacija preporuka ODIHR-a i izbor novih članova REM-a je deo reformske agende, možda treba da postoji jedan pritisak, što od javnosti, civilnog društva, politike na kraju krajeva“, rekao je Štiplija.

Vučević: Pohvale za ekonomiju, analiziraćemo izveštaj

U rekaciji na ovaj Izveštaj, premijer Srbije Miloš Vučević je rekao da on konstatuje napredak u brojnim oblastima, a posebno napredak Srbije u oblasti ekonomije. On je to rekao na konferenciji za medije pošto mu je šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre predao Izveštaj Evropske komisije za Srbiju za 2024. i dodao da mu je Žiofre dao određena pojašnjenja i da će Vlada tek analizirati uručeni izveštaj.

„Vlada će ući u detaljnu analizu celog izveštaja i svakako ćemo o tome detaljnije upoznati i javnost Srbije“, rekao je Vučević.

Istakao je da je za Srbiju to važan izveštaj, jer predstavlja suštinsku mapu puta za Srbiju i za naše evrointegracije i predstavlja analizu godišnjeg napretka Srbije i ocenu dostignutog nivoa spremnosti za članstvo naše zemlje u EU.

Vučević je rekao da je zadovoljan nakon pojašnjenja Žiofre da EU beleži napredak Srbije posebno u oblasti ekonomije – makroekonomske sigurnosti i stabilnosti Srbije i fiskalne discipline naše države. Podsetio je da je Srbija dobila investicioni rejting i naveo da će to značiti za privlačenje stranih direktnih investicija.

„Zadovoljan sam i napretkom u pogledu zelene agende odnosno  ekologije i klimatskih promena i to je konstatovano, s tim što nas tu čeka još mnogo posla. Imamo napredak i u oblasti pravde, slobode, bezbednosti,  statistike, oporezivanja, transevropske mreže, ali svakako moramo više. Čekaju nas naravno razgovori o najosetljivijem korpusu pitanja, a to je usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, rekao je Vučević.

On kaže da se tu obično pojednostavljuje analiza i samo se ističe da li se Srbija uskladila sa nekim izjavama i deklaracijama.

„A zaboravlja se da je Srbija na mnogo konkretnih polja pokazala da je članstvo u EU naše strateško opredljenje i da ostaje naš glavni cilj i glavna politika“, naveo je Vučević.

Vučević kaže da ni sam sebi ne može da objasni zašto Srbija nije efikasnija na nekim poljima.

Žiofre: Ispunjena merila za otvaranje Klastera 3, zemlja kandidat da se uskladi sa spoljnom politikom EU

Žiofre je, sa druge strane, istakao da Izveštaj pokazuje da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3, a da će dalji napredak nastaviti da se određuje i napretkom u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

„Komisija je potvrdila svoju ocenu iz prethodnih godina da je Srbija ispunila merila za otvaranje Klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu. Sada je na zemljama članicama da donesu odluku da li je ukupan napredak ostvaren za otvaranje ovog Klastera“, rekao je Žiofre.

On je objasnio da izveštaj pokriva prethodnih 12 meseci i da je zbog pauze u vladinim i parlamentarnim aktivnostima, usled prevremenih izbora, bilo malih zastoja.

„Pošto nemamo u skorije vreme izbore, nadamo se da ćemo videti intenzifikaciju reformi“, rekao je Žiofre.

Žiofre je naveo je da je izveštaj nastao u napetom geopolitičkom kontekstu i zahteva potrebu za ujedinjenjem na evropskom kontinentu, uz vrednosti demokratije i vladavine prava. On je napomenuo da trenutno postoji „pravi zamah“ za proširenje EU i da je u prethodnoj godini unija napravila važne korake ka integraciji novih članova i proširenje će ostati prioritet za novu EK koja će uskoro preuzeti dužnost.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da je progresivno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU deo pregovaračkog okvira, kao i da EU želi da Srbija bude deo njene porodice.

„Dakle, zemlja kandidat mora progresivno odnosno postepeno, da se uskladi sa odlukama u okviru ove politike, a neke podrazumevaju restriktivne mere, neke su deklaracije. I zaista usklađivanje postoji i u jednom i u drugom, i to je ono što tražimo“, rekao je Žiofre.

Žiofre je tako odgovorio na pitanje novinara šta EU preporučuje Srbiji posle ovog izveštaja šta Srbija treba da uradi da bi se uskladila sa tom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, da li su postavili neke rokove i da li to znači uvođenje sankcija Rusiji.

„Dugogodišnje nazadovanje“

Na objavljivanje izveštaja je reagovalo i više opozicionih političkih stranaka navodeći da je opis stanja iz izveštaja EK bliži stvarnosti od hvalospeva koje su na račun Srbije izneli pojedini evropski zvaničnici. Iz Stranke slobode i pravde su istakli da se u izveštaju kritikuje doslovno sve, a Srbija pratično ocenjuje kao propala država.

„Pravosuđe i skupština su pod potpunom kontrlolom vladajuće partije, javne nabavke i svi značajniji infrastrukturni projekti su izvor bujajuće korupcije, novinari pod pritiskom vlasti, a sudovi nesamostalni i neefikasni“, istakli su iz SSP-a.

Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije je u saopštenju istakao da Godišnji izveštaj EK pokazuje da Srbija, nažalost, nije napredovala u reformama kako bi se približila ulasku u Evropsku uniju, a kao poražavajuće je ocenio da je to najočitije u oblasti vladavine prava.

„Ovo je još jedan u nizu izveštaja koji potvrđuje da režim ne želi da radi na reformama države, kao i da ne želi da Srbija postane član EU i zato nazadujemo dugi niz godina na tom putu, umesto da napredujemo“, istakao je Aleksić.

U decembru, kada Evropski savet bude odlučivao o otvaranju novih pregovarački poglavlja navršiće se tačno tri godine otkakao je Srbija otvorila poslednja poglavlja. Tada je otvoreno četiri poglavlja, a ukupno je od 35 otvoreno njih 22. Evropska komisija je preporučila otvaranje Klastera 3, koji obuhvata šest poglavlja, ali preporuka EK nije obavezujuća za zemlje članice.

Jovana Spremo, ističe da je jako teško oceniti da li će ovoga puta zemlje članice poslušati Komisiju, ili će kao i prethodnih godina ostaviti Srbiju bez novih poglavlja.

„S obzirom da imamo potpuno novu garnituru u EU teško je proceniti. U poslednjih nekoliko meseci se naslućuje nešto blagonaklonjeniji odnos pojedinih evropskih lidera prema vlasti u Srbiji, ali to ne mora automatski da znači da će kao nagradu Srbija dobiti otvaranje novog klastera“, zaključuje Spremo.

Izvor