Nacionalni izveštaj o sistemu informisanja, savetovanja i aktivne pomoći građanima u Srbiji nastao je kao rezultat istraživanja Komiteta pravnika za ljudska prava u okviru projekta „Tri A za građane: pristup informacijama, savetima i aktivnoj pomoći.” Istraživanje je obuhvatilo analizu pravnog okvira u oblasti informisanja, savetovanja građana i pružanja besplatne pravne pomoći. Izveštaj daje pregled obaveze pružanja informacija i saveta koja je ustanovljena propisima RS.
Izveštaj prikazuje sadašnje stanje u oblasti regulisanja besplatne pravne pomoći, kao i komentare na Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji je predstavljen javnosti u septembru 2016. godine. Komentar Nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći je baziran na empirijskim podacima o potrebama građana za različitim vidovima besplatne pravne pomoći, koji su proistekli iz dugogodišnjeg rada YUCOM-a u ovoj oblasti, kao i istraživanja sprovedenog1 u decembru 2012. godine.
Sistem efektivne pravne pomoći koji bi trebalo da bude cilj novog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, nije moguće postaviti bez uvida u dosadašnju praksu pružanja pravne pomoći u Srbiji. Iako nije postojao jedinstveni pravni okvir, pravna pomoć pružana je na osnovu različitih zakonskih propisa ili potreba građana. Jedinice lokalne samouprave, advokatura, nevladine organizacije, pravne klinike i sindikati utvrđeni su kao potencijalni pružaoci besplatne pravne pomoći. Takođe, identifikovano je da jedan segment rada nezavisnih institucija – Zaštitnika građana RS i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti – obuhvata savetovanje građana i pružanje besplatne pravne pomoći. U okviru sprovedenog istraživanja, prikupljeni su podaci o geografskoj rasprostranjenosti pružalaca besplatne pravne pomoći. Osim toga, izveštaj sadrži brojčane podatke o korisnicima pojedinih službi i oblastima u okviru kojih se pruža besplatna pravna pomoć. Navedena su mišljenja pružalaca besplatne pravne pomoći o prednostima i nedostacima pravnog okvira za izgradnju efektivnog i efikasnog sistema, koja su, zajedno sa podacima dobijenim tokom istraživanja, predstavljala osnov za formulisanje preporuka za izgradnju javnih politika i aktivnosti u okviru nevladinog sektora, a u cilju jačanja pozicije i poboljšanja kvaliteta pružanja pravne pomoći.