Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji ima oko 36.500 registrovanih udruženja, odnosno dobrovoljnih i nevladinih nedobitnih organizacija. Najveći uticaj ostvaruju u oblasti zaštite ljudskih prava, životne sredine, razvoja demokratije, borbe protiv korupcije, evrointegracija, i drugim. Srbija je, navodi Evropska komisija, ove godine usvojila Strategiju za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva do 2030. godine. Međutim, na terenu, navode, tek treba da se uspostavi povoljno okruženje za razvoj i finansiranje organizacija civilnog društva. Odakle se one finansiraju, i koliko je to transparentno?
Pitanje finansiranja nevladinih organizacija potegne se u javnosti obično kada nevladin sektor uputi kritiku na račun javnih politika. Zabeležila je i Evropska komisija da je u Srbiji, kako kažu, nastavljena kampanja protiv nekih nevladinih organizacija i njihovog finansiranja, u čemu učestvuju i visoki zvaničnici.
„Najčešće dobijamo etiketu stranih plaćenika, izdajnika, Rokfelera, Soroševca, etikete najčešće kreću od tabloida“, kaže Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava, Jukom.
Kreću se uglavnom među istim stranim donatorima, i država Srbija i nevladine organizacije u njoj, napominju u Jukomu.
„Ključni donatori, kako civilnog sektora tako i države, jesu SAD, Evropska unija, i zemlje članice. Dakle, oni odvajaju sredstva pre svega u najvećem procentu za državu i za infrastrukturne projekte i slično, a u jednom manjem procentu se odvaja i za civilni sektor, koji može zapravo na bolji način nekada da sagleda potrebe građana“, kaže Katarina Golubović.
Na primer, gde je granica u postavljanju kamera po gradu, koji projekti su moguća pretnja po životnu sredinu, kako efikasnije pomoći žrtvama nasilja. U raznim oblastima deluju nevladine organizacije i na razne načine mogu da se finasniraju – od članarina, dobrovoljnih priloga, donacija, poklona, subvencija i drugih, propisom određenih izvora.
Nevladine organizacije, kažu u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, obično na konkursima gde se javljaju sa svojim projektima, dobijaju finansijska sredstva, bilo da ih za to dodeljuje naša zemlja, bilo privatna strana fondacija, bilo druga država.
„Uvek se raspisuje javni konkurs sa jasnim ciljevima, na primer podrška civilnom društvu za praćenje napretka Srbije u evropskim integracijama, na taj javni konkurs sve organizacije iz Srbije mogu da apliciraju sa projketima i idejama i uvek dostavimo i budžet i onda ukoliko smo uspešni, dobijemo taj novac, dakle na račun u banci i podležemo svim vrstama finansijskih, poreskih, kontrola i inspekcija, kao i bilo koje drugo pravno lice“, kaže Bojan Elek iz Beogradskog centar za bezbednosnu politiku.
Informacije o projektima na sajtu
Radi transparentnosti, neke nevladine organizacije praktikuju da na svom sajtu objavljuju informacije o projektima koje sprovode, ko ih je za to finansijski podržao i kojim iznosom.
„Na APR-u objavljujemo bilanse stanje i uspeha, uz to na našem sajtu imamo našu internu godišnju reviziju, i kao što rekoh podatke o donatorima po projektima. Ja sam sasvim siguran da bi nadležni organi da podrivamo ustavni poredak ili slične stvari, da smo špijuni i strani plaćenici kako se to često čuje, da bismo već, ne bih sada sedeo ovde i razgovarao sa vama da je to istina“, kaže Bojan Elek.
Šta je istina – da li među nevladinim organizacijama čija su se imena, prema navodima medija 2020. našla na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca, zaista ima onih koje finansiraju terorizam i peru novac, jesu li bile predmet nadzora na osnovu sumnje, koji su, inače, kriterijumi za nadzor, Uprava nam nije odgovorila.
Nije ni dužna da odgovori javnosti šta je utvrdila, već da o tome razmeni podatke sa nadležnim organima, objašnjava naša sagovornica, ali i podvlači da nadzor ne sme da se zloupotrebljava protiv nevladinih organizacija, na šta su našu državu upozorila i međunarodna tela.
„Da li neko treba da bude obavešten šta je Uprava uradila, ukoliko bismo svi bili obavešteni, onda ne bismo imali svrhu nadzora i onda bi onaj ko se bavi pranjem novca bio upozoren i mogao bi faktički da skloni dokaze koji su zaista neophodni pre svega tužilaštvu u pravcu otkrivanja tog krivičnog dela“, kaže Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Gongo organizacije
U našem društvu, ništa nije transparentnije od finansiranja nevladnih organizacija kada sredstva dobijaju od međunarodne zajednice za projekte, ocenjuje Komlen Nikolić. Problem vidi u finansiranju tzv. gongo organizacija.
„Gongo organizacije predstavljaju tzv. vladine nevladine organizacije, koje su osnovane sa namerom da budu tzv. protivteža organizacijama civilnog društva koje predstavljaju čuvare javnog interesa, kako to lepo kaže Evropski sud za ljudska prava“, kaže Lidija Komlen Nikolić.
Njihova ideja je, navodi, da prave zabunu u društvu, one se, kaže, obično osnivaju sa imenima čiji naziv je sličan nazivima respektabilnih organizacija civilnog društva.
„Obično njihovo finansiranje upravo nije transparentno i vidljivo, i oni su finansirani od strane države“, kaže Lidija Komlen Nikolić.
Ima li nepravilnosti, protivzakonitih radnji, u finansiranju nevladinih organizacija, pokušali smo da saznamo najpre u Poreskoj upravi. Uputili su nas na Ministarstvo državne uprave, to Ministarstvo na Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje nije odgovorilo. Iz Agencije za sprečavanje korupcije odgovor da naša pitanja nisu u njenoj nadležnosti, a Narodna banka Srbije uputila nas je na Upravu za sprečavanje pranja novca.