Krajem svakog aprila u poslednjih sedam godina jedna od glavnih tema je rušenje privatnih objekata u Savamali. Time se neretko bavi i predsednik Srbije a takav je slučaj i ove godine.

Ovog puta izavio je da je on doneo odluku da se zbog gradnje Beograda na vodi da se ruše protivpravno izgrađene udžerice, a da su “kompletni idioti” oni koji ga nisu poslušali i da je trebalo te “udžerice” koje su bile na tom mestu sruše usred bela dana.

„Ja sam taj, a kompletni idioti su oni koji me nisu poslušali pa je trebalo da sve to sruše usred bela dana i da mene pozovu da upravljam tim bagerima i buldožerima, da to srušim u po bela dana“, navodi se u delu obraćanja predsednika Srbije Aleksndra Vučića.

Ova izjava je u suprotnosti sa nekim ranijim izjavama u vezi sa rušenjm privatnih objekata i kidnapovanjem građana koji su se našli u blizini.

Predsednik je ranije tvrdio da ne zna ko je srušio, zatim da su u pitanju ljudi iz tadašnje gradske vlasti koje je nazvao kompletnim idiotima. Pričao je predsednik i o tome da će tadašnji gradonačelnik Siniša Mali zbog ovog nezapamćenog skandala u novijoj istoriji Srbije biti razrešen dužnosti.

Pominjao je i da su svi objekti stečeni kriminalom, da su u pitanju nelegalni objekti, iako za to nisu iznošeni dokazi.

Preskočne odredbe zakona

Ono što je izvesno je da su tokom rušenja preskočene neke odredbe zakona, pre svega onoga o Planiranju i izgradnji, makar sudeći po tome šta je do sada prezentovano javnosti.

Tako je može zaključiti da nisu sprovedeni pripremni radovi, javnost ne zna da li postoji elaborat ili projekat o rušenju, nisu pokazane ni dozvole o uklanjanju objekta, kao ni rešenje građevinske inspekcije o rušenju.

Nema podataka ni o potencijalnom ozakonjenju prema istom Zakonu, a kojim su se hvalili u raznim vladama Srbije. Primera radi nekadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović pohvalila da su se desila 183.000 slučajeva legalizacije što je više nego u prethodnih 30 godina.

Selektivna primena zakona

Prema rečima Dragiše Ćalića, pravnog savetnika Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM), Zakon o planiranju i izgradnji jasno propisuje proceduru za uklanjanje bespravno podignutih objakata, a Zakon o ozakonjenju objekata njihovo ozakonjenje/legalizaciju.

„Znamo da su se neki od objekata koji su tada porušeni, na tom mestu nalazili više decenija“, kaže Ćalić za portal N1.

U pitanju su objekti sagrađeni mnogo pre 2015. godine kada je “prošao satelit” i snimio objekte koji su po tada važećem Zakonu imali mogućnost da, pored toga što se nalaze na snimku, ako ispunjavaju još neke uslove, budu ozakonjeni.

„Nemamo konkretna saznanja da li su postupci za ozakonjenje nelegalnih objekata koji su te noći porurušeni bili podneti, ni da li su ti objekti bili legalni ili ne. Međutim i danas širom Srbije stoje desetine hiljada objekata koji su u proceduri ozakonjenja iako su svi popisani, doneto rešenje o rušenju, a onda u skladu sa zakonom o ozakonjenju automatski prosleđeni službama koje se bave ozakonjenjem, kako bi se u svakom pojedinačnom slučaju odlučilo da li ima uslova da isti budu ozakonjeni“, smatra Ćalić.

Ono navodi da ako se pretpostavi da su svi objekti koji su te noći porušeni bili nelegalni i da je trebalo da budu porušeni, simptomatično je da se od preko milion nelegalnih objekata koji su u postupku ozakonjenja ili možda i hiljada objekata koja nisu u postupku ozakonjenja, za koja su doneta rešenja o rušenju, takvi objekti se ne ruše jer država stalno ima izgovor da za takvo nešto nema sredstava.

„Da li je ovo sve sprovedeno ne znamo. Ono što je izvesno je to da rušenje u noćno-jutarnjim časovima, sa licima pod fantomkama, sa ljudima koji su zadržavani nije definitivno način na koji se vrši uklanjanje bespravno sagrađenih objekata“.

Prema njegovim rečima, možemo da “hipotetički pretpostavimo da su svi objekti srušeni u skladu sa propisima, ali onda se postavljaju dva pitanja”.

„Najpre zašto su objekti u Hercegovačkoj ulici porušeni, a nigde drugde država nije pokazala takvu ažurnost po pitanju uklanjanja objakata. Drugo pitanje je, zašto je, ako je sve “čisto” i u skladu sa zakonom potrebno, sedam godina, da se saznaju sve oklonosti u vezi sa pomenutim događajem“.

On kaže da je suština problema što je država, ako je uopšte bilo po zakonu, selektivno primenila isti u svoju u korist države „ili još gore nekog privatnog investitora, na uštrb drugih građana i njihovih prava i interesa, a možda čak i na uštrb opšteg interesa, pri tom suspendujući rad organa koji je trebalo prava i interese građana da brane taj dan“.

Slučaj Iskre

Ono što je bez dileme zabranjeno bez obzira na proceduru, jeste je rušenje legalnih objekata. Prema predsedniku Srbije, u Hercegovačkoj ulici su se nalazili komplet nelegalni objekti, međutim, vlasnici firme Iskra čije su prostorije srušene u noći izneđu 24. i 25. aprila podneli su krivične prijave.

Preduzeću Iskra, kako su naveli u izjavi iz 2016. godine za Insajder, nije dostavljeno rešenje za rušenje objekata. U noći između 24. i 25. aprila srušeni su delovi objekata za koje postoji dokumentacija građevinske inspekcije da su legalni, kao i deo objekata koji su u postupku ozakonjenja.

Firma Iskra bila je vlasnik dve katastarske parcele u Hercegovačkoj ulici, a za jednu je dva meseca pre rušenja objekata započet proces eksproprijacije zbog građenja naselja “Beograd na vodi”.

Prema podacima dostupnim u Agenciji za privredne registre, preduzeće Iskra je i dalje na adresi Hercgovačka 4-6 u Beogradu, a broj telefona je je broj firme Global iz Novog Sada koja je i kako je navedeno član firme Iskre.

Na sajtu Iskre poslednja objava je iz juna 2016. godine tri dana pošto je podneta krivična prijava protiv opštine Savski Venac, Milenium tima i “Beograd na vodi” d.o.o. za smetanje poseda na parcelama 450 i 460. U pitanju je 1057 metara kvadratnih. Na sajtu se može videti kopija podnete prijave kao i još detalja koji se tiču spornog rušenja.

Vlasnici Iskre su za portal N1 istakli da je pre rušenja u Hercegovačkoj 4-6 njihova firma imala 11 (jedanaest) objekata a ne jedan, a da objekti koji su srušeni bili nabrojani u stečajnoj dokumentaciji i postojali su u momentu „kad smo kupili Iskru na licitaciji“.

Oni navode da je tačno, da su u trenutku noćnog rušenja, neki objekati bili pod zaštitom Zakona o ozakonjenju, ali i da su neki bili potpuno legalni.

„Rušenje je obavljeno noću, bez upozorenja i propisanih procedura, pa je osim objekata stradala i sva Iskrina dokumentacija, kompjuteri, roba u magacinima. Procedura eksproprijacije propisana zakonom za Beograd na vodi je grubo ignorisana. Naše krivične prijave po tom pitanju i dalje čuče u fiokama. Isto je sa postupcima pred RGZ, opštinom Savski venac“.

Kako kažu, način na koji se vode postupci pred sudovima i drugim državnim organima Republike Srbije im govori da „ništa dobro ne očekujemo“, kao i da „niti jedan državni organ nikada nije Iskri ponudio ni jedan jedini dinar naknade pre rušenja, niti odštete nakon rušenja“.

Majić: Nadajmo se da neće poželiti nešto naše

Sudija Miodrag Majić izjavio je gostujući na televiziji N1 da nije siguran da se ponovo neće desiti rušenje kao što je zabeleženo u Savamali i da je sada preostalo“samo da se nadamo da ti ljudi, koji imaju takvu moć – ne požele nešto naše“.

„Mogu da kažu vaša zgrada je ružna, bolje je da tu bude nešto lepo. Ili – pored vas je bespravni objekat, sruši to pa sagradi nešto legalno“, ukazuje Majić.

On je ocenio da se naše društvo „predalo i da ne zna kuda ide“.

Majić ističe da sada nikome ne pada napamet da će neki tužilac pozvati predsednika Republike, uz svu proceduru njegovog imuniteta, da objasni neke stvari: kome je on to naložio, ko su ti ljudi koji ga nisu poslušali, šta je od toga izašlo van plana, i na kraju – po kom tačno propisu se Vučić bavio poslovima građevinske inspekcije i rušenja.

NDM BGD: Da predsednik odgovara

Posle najnovije izjave o svojoj ulozi u rušenju, Pokret Ne davimo Beograd saopštio je da će od tužilaštva zahtevati da predsednik Srbije, Aleksandar Vučić „odgovara za brutalno kršenje zakona“.

„Vučić je napokon priznao da je godinama lagao da ne zna ko je rušio u Savamali. Pravni tim Pokreta Ne davimo Beograd obratiće se tužilaštvu i zahtevati da on odgovara za ovo brutalno kršenje zakona“, najavio je jedan od lidera tog pokreta i poslanik u Skupštini Srbije, Radomir Lazović.

On je ocenio da je za to rušenje bila potrebna ozbiljna organizacija i da je „sve vreme bilo jasno da je došla sa najvišeg vrha države i kriminalne organizacije Srpske napredne stranke“.

Izvor