Organizacije civilnog društva objavile su svedočanstva ljudi koji su zadobili zdravstvene tegobe usled zvučnog incidenta koji se dogodio na protestu 15. marta u Beogradu, ali i na kojim lokacijama se taj događaj najviše osetio.
„3032 pojedinačnih svedočanstava klasifikovano je u preko 12.000 pojedinačnih iskaza koja opisuju zvuk i njegove posledice, druga iskustva i posledice stampeda. Ove iskaze možete pročitati prelaskom kursora preko tačaka koje smo sortirali po lokacijama i podvrstama. Svaka tačka u ovom prikazu predstavlja lično svedočanstvo ovog traumatičnog fizičkog i psihičkog napada koji mora ostati dokumentovan, rasvetljen i sankcionisan. Prezentovana svedočanstva su depersonalizovana, odnosno ne sadrže podatke o ličnosti“, navodi se na početku prezentacije iza koje stoje organizacije Beogradski centar za ljudska prava, Crta, FemPlatz, Građanske inicijative, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava i Komitet pravnika za ljudska prava –YUCOM, a koju možete pogledati na ovom linku.
Građani koji su zadobili određene tegobe nalazili su se na potezu od Terazija do Slavije i u tom kontekstu ustanovljeno je devet tačaka – Terazije, Skupština, Predsedništvo, London, Beograđanka, SKC, JDP, Hilton i Slavija.
Kada je reč o iskustvima ljudi, onome što su osetili i doživeli, definitivno najviše njih nalazili su se ili kod Studentskog kulturnog centra (SKC) ili kod Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP). Potom sledi i lokacija kod Beograđanke.
Građani su zvuk opisivali na različite načine: kao detonaciju ili eksploziju, zvuk mašinsko-drumsko-šinskog vozila, zvuk rakete, projektila i ispaljivanja vatrometa, neidrživu, neobjašnjivu i/ili apstraktnu buku, zvuk aviona, letelice ili drona, zvuk niske frekvencije (huk, brujanje, vibracije), uragan, cunami, zemljotres, kao kretanje mase ljudi, vojske, policije, stampedo, konji, krdo životinja, galop, topot, tutnjava, ljudska vriska, zviždanje i povici.
Ove zvukove najviše su osetili građani koji su se nalazili kod SKC-a ili JDP-a.
„Jako jeziv, glasan, kao zvuk nekog vozila koje me juri“, rekao je jedan građanin.
„U delu gde smo mi bili pošto direktno nismo bili na ulici, prvo smo osetli stampedo i vrištanje ljudi, a zvuk koji je prošao nije bio dovoljno jasan, ali zvučalo je kao teretno vozilo koje proleće kroz ljude“, jedno je svedočenje.
„Kroz glavu mi je prošlo da ćemo svi tu završiti“
„Čula sam fijuk, koji je probudio u meni osećaj kao da se vozilo zaleće ka masi. U toku trajanja tog zvuka, imala sam konstatno osećaj da nešto ide ka meni sa svih strana“, navodi se u jednom svedočenju.
„Kao auto koji ubrzava. I kreće se ka meni“, navodi građanin u jednom svedočenju.
„Čulo se kao da je prošao neki veoma brzi automobil (možda čak i avion) i da kosi sve pred sobom bez ikakvog otpora. Izgledalo je zastrašujuće, kao da ogromna nevidljiva sila prolazi ulicom i u tom trenutku smo zaista svi mislili da je kraj. Još imam, traume od toga“, navodi se u još jednom svedočenju.
„To je bio kao zvuk aviona koji proleće i približava se. Kao zvuk rakete. Huk, mislila sam bukvalno da avion leti ka nama i da će nas sve pokositi. Očekivala sam svake sekunde neku eksploziju. Kroz glavu mi je prošlo da ćemo svi tu završiti“, rekao je neko od okupljenih na protestu.
„Auto koji se zaleće u masu. Avion koji prolazi jako nisko, neverovatnom brzinom. Vojska/stampedo koja juri ka tebi. Jako je teško opisati osećaj. Osećale su se vibracije i čudne frekvencije koje su krenule tiho, a kako su se približavale bile su sve bučnije dok nisu prošle ka Slaviji. Osećaj kao da dolazi smrt. Oseća se i fizički i psihički“, svedočenje je jednog od prisutnih.
„Čula sam potpuno stran zvuk koji bih najpribližnije opisala kao bombu koja upravo pada na sve nas i da ćemo svi stradati. Delovalo je i kao da se neko ili nesto zaleteo kroz masu ljudi i ide velikom brzinom pravo u nas. Zvuk je bio jako intenzivan i jeziv“, piše u jednom svedočenju.
Veliki broj ljudi osetio je jak vetar, strujanje vazduha.
Od nemamo do LRAD-a na vozilu MUP
Podsetimo, MUP, BIA i najviši državni organi negiraju upotrebu zvučnog oružja na protestu 15. marta u Beogradu. MUP je najpre tvrdio da nema zvučni top, potom je otkriveno da ga ima, ali je tada ministar policije Ivica Dačić naveo da poseduju LRAD, ali u magacinu. Ubrzo se pojavila fotografija LRAD-a montiranog na policijskom vozilu iza Skupštine, 15. marta. Dačić je tada izjavio da ga koriste kao megafon.
Zbog uznemirenja javnosti oglasio se i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, zahtevajući od države Srbije da dostavi sve informacije o događaju 15. marta.