BEOGRAD — Aktivista inicijative „Ne davimo Beograd“ (NDBGD), Dobrica Veselinović, pozvan je na saslušanje u Prvo osnovno javno tužilaštvo zbog procene da je snimanjem u pravcu predsedništva ugrozio bezbednost predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, objavila je ta organizacija. Reče je o nastavku pritiska na NDBGD, ocenjuju sagovornici Glasa Amerike.
Sporni događaj, navode u Inicijativi, desio se neposredno pre početka protesta protiv izgradnje mini hidroelektrana 21. septembra 2019. godine, kada je Veselinović sa velike udaljenosti, iz Pionirskog parka, snimao telefonom u pravcu zgrade Predsedništva.
„Iako je objasnio da ne snima izlazak predsednika, niti se na snimku on vidi, bezbednosne službe procenile su ovo kao ugrožavanje bezbednosti Aleksandra Vučića“, navodi Inicijativa NDBGD.
„Ovo je treći put u prethodnih mesec dana da se Dobrica Veselinović nalazi na meti pravosudnih organa“, saopštavaju, uz podsećanje da je ovo samo jedan od preko koji su se vodili ili se vode protiv aktivista i aktivistkinja inicijative Ne davimo Beograd, „kojima vlast pokušava da pravno iznuri i sabotira naš rad. Policija i tužilaštvo koriste i najmanje povode da bi nas pravno gonili, pa je tako svako naše javno delovanje, protesti, akcije, pa čak i distribucija promotivnog materijala povod za nove kazne i prijave“, navodi se.
Radomir Lazović iz „Ne davimo Beograd“ ocenjuje za Glas Amerike da „pravosudni organi koriste svaki povod i svaku priliku kako bi omeli rad Inicijative Ne davimo Beograd, kako bi nas sabotirali i pravno iznurili kaznama i procesima na kojima mi moramo da se pojavljujemo“.
„Mislim da je potpuno jasno da je ovde u pitanju pokušaj zastrašivanja nas, a ne ugrožavanje bezbednosti predsednika. Vi kad pogledate pojedinačne slučajeve, osim sad ovog poslednjeg, to nisu neki veliki slučajevi, nego prosto imamo situaciju da se oni trude da mi dobijemo što više poziva na sud, što više prijava raznih“, kaže Lazović. „Prosto, to je namera da se mi ometemo u radu“.
Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) podseća da se ove godine navršava četiri godine od usvajanja Zakona o javnom okupljanjima.
„Najviše ‘poklona’ u vidu prekršajnih novčanih kazni dobila je ekipa iz ‘Ne davimo Beograd’, jer im je kao organizovanoj neformalnoj grupi od vlasti oduzeto pravo da se kvalifikuju kao učesnici spontanog skupa. Imam utisak da se ljudi u ‘Ne davimo Beograd’ iznuruju prekršajima svih vrsta, kao da se zaboravlja da je sloboda okupljanja ljudsko pravo i da su jedina smislena ograničenja ona koja potiču od skupova koji nisu mirni“, rekla je ona za Glas Amerike.
Sudovi su, nastavlja, dali jasne kriterijume kada jedno izraženo mišljenje prelazi dozvoljene granice: „Pretnja mora da bude realno ostvariva, jasna i konkretna. U takvoj situaciji, obično se javlja i osećaj straha prema onome kome se preti. Tada govorimo o ugrožavanju sigurnosti. Tako, da bi ugrozili sigurnost predsednika, predsednik mora da bude svestan napada, a ne obezbeđenje“, objašnjava Golubović.
„S druge strane, tužilaštvo ovu sudsku praksu ne prati kod politički osetljivih slučajeva. Oslanja se na zakon, jer u njemu ima dovoljno osnova za početak postupka koji je unapred osuđen na neuspeh. Zato i govorimo o zastrašivanju. Zato i govorimo o političkom uticaju. Nijedan tužilac neće voditi slučaj koji je unapred osuđen na neuspeh, osim kada postoji zahtev ‘moćnijeg’ ili želja za dokazivanjem poslušnosti. Pod uticajem ‘uticaja’ predlaže se pritvor nepodobnih, kao kazna bez osude“, kaže Katarina Golubović.
Radomir Lazović je podsetio i na izveštaje organizacija Civikus i Građanske inicijative prema kojima se „Ne davimo Beograd“ nalazi na udaru režima.
„Prosto, mi se nalazimo u otetoj državi u kojo se sve radi kako bi se korumpirana politička elita zaštitila i stavila u poziciju da može da nastavi da profitira. Ja mislim da se mi kao građani moramo izboriti. Drago nam je kad imamo podršku i međunarodnih organizacija – uostalom, Inicijativa je prepoznata u izveptaju Evropske komisije kao neko na koga se vrše pritisci – ali mi se kao građani moramo izboriti da živimo u uređenom društvu i od svog rada“, rekao je Lazović.