Аутор: admin

Antidiskriminacioni mehanizmi u praksi

U Republici Srbiji trenutno živi oko 66,500 izbeglica i 206,000 interno raseljenih lica. Oko 3.000 ljudi vraćeno je na osnovu Sporazuma o readmisiji a po procenama Saveta Evrope, još između 50.000 – 100.000 ljudi će biti vraćeno, ne uključujući oko 20.000 raseljenih Roma, koji nikada nisu bili registrovani.

Diskriminacija pripadnika četiri navedene grupe uočljiva je na polju obrazovanja, socijalnog i zdravstvenog osiguranja kao i radnih odnosa.

Ravnopravnost – Raegulativa i realnost u Crnoj Gori

Brošura sadrži četiri dela. Prvi deo odnosi se na diskriminaciju uopšte (pojam diskriminacije, pravni i institucionalni okvir, praksa sudova). Sledi deo o stanju LGBT prava u Crnoj Gori i deo koji se odnosi na ulogu žena u političkom i javnom životu. Poslednji deo predstavlja vodič o osnivanju i registrovanju nevladinih organizacija u Crnoj Gori. Brošura je na crnogorskom jeziku.

Ravnopravnost – Regulativa i realnost na Kosovu

Brošura sadrži tri dela. Prvi deo odnosi se na diskriminaciju uopšte (pojam diskriminacije, pravni i institucionalni okvir, praksa sudova). Sledi deo o stanju LGBT prava u Kosovu i deo koji se odnosi na ulogu žena u političkom i javnom životu na Kosovu. Brošura je na albanskom jeziku.

Tri A za građane: Pristup informacijama, savetima i aktivnoj pomoći

Nacionalni izveštaj o sistemu informisanja, savetovanja i aktivne pomoći građanima u Srbiji nastao je kao rezultat istraživanja Komiteta pravnika za Ijudska prava u okviru projekta „Tri A za gradane: pristup informacijama, savetima i aktivnoj pomoći“. Istraživanje je obuhvatilo analizu pravnog okvira u oblasti informisanja, savetovanja građana i pružanja besplatne pravne pomoći. Izveštaj daje pregled obaveze pružanja informacija i saveta ustanovljenih propisima RS. Takođe, daje se lista zakonski priznatih pružalaca pravne pomoći u različitim postupcima pred državnim organima i sudovima.

Pristup pravdi i besplatna pravna pomoć u Srbiji

Efikasna pravna zaštita čini osnov demokratskog društva i proizilazi iz principa vladavine prava i prava na pravično suđenje, koje je garantovano brojnim međunarodnim instrumentima o Ijudskim pravima, čija je potpisnica i Srbija. Pristup pravdi, odnosno pravna zaštita, nije moguća bez ostvarivanja pravne pomoći koju pružaju stručna lica.

Za efikasnije pravosuđe protiv korupcije

Komitet pravnika za Ijudska prava – YUCOM je, kroz dugogodišnju praksu pružanja pravne pomoći kao i kroz druge aspekte rada na unapređenju Ijudskih prava u Srbiji, uvideo negativne implikacije koruptivnog ponašanja na ostvarivanje osnovnih prava i vladavinu prava i demokratije u društvu. Pravo na pravično suđenje često je ugroženo u složenim predmetima korupcije, koji svoj epilog, „po pravilu“, dobijaju tek nakon nekoliko godina, jer nadležni organi nisu dostigli visok nivo efektivnosti u postupanju, niti su ostali imuni na korupciju.

Ombudsman

Rečenica „prvo te ignorišu, potom te ismevaju i bore se protiv tebe, a na kraju pobediš“ može se primeniti na sve nezavisne institucije koje su nastale u Srbiji u protekloj deceniji.

Institucija Zaštitnika građana uvedena je u pravni sistem Srbije 2005. godine, čime se Srbija pridružila velikom broju zemalja u kojima postoji duga tradicija ovog specifičnog oblika kontrole rada uprave.

Studija o položaju izbeglih lica iz Republike Hrvatske

Trajno rešenje i mogućnost da započnu novi život, u novoj zemlji ili u zemlji koju su bili primorani da napuste, preduslovi su koji se moraju ispuniti kako bi izbegli imali dostojanstvo i kako bi se ispravila naneta nepravda.

Danas, kada dolazi do procesa ujedinjenja Evrope i prijema novih članica zapadnobalkanskog regiona u zajednicu demokratskih zemalja, u Srbiji stotine hiljada ljudi ima privremen građanski status. Iako bi rešavanje ovog problema ubrzalo proces integracije našeg regiona u Evropsku uniju, on je usporen svođenjem bitnih pitanja na egzistencijalna.