Nova izdanja

Sloboda mirnog okupljanja ključ je za zdravu demokratiju, isto kao sloboda izražavanja. Protesti  su jedan od najčešćih načina kako se javno izražavaju stavovi građana. Pored fizičkog prostora skupovi mogu biti organizovani u digitalnom prostoru ili posredstvom digitalnih tehnologija. Ova okupljanja su takođe zaštićena pravom na slobodu okupljanja i za njih važe ista pravila kao i za fizička okupljanja.

Cilj Vodiča je da upozna mikro, mala i srednja preduzeća sa sudskim procesima i pruži odgovore na pitanja koja mikro, mala i srednja preduzeća mogu imati pre nego što se obrate sudu u vezi sa prekršajima i privrednim prestupima, omogućujući im da realnije i sveobuhvatnije razumeju sudske procese pre nego što dospeju u postupak.

Vodič „Kako da pomognem da izborna kampanja bude poštenija?“ namenjen je svakome ko prepozna da se krši neko od pravila koja su uspostavljena kako bi izborna kampanja bila poštena i ravnopravna. U jednakoj meri, vodič je namenjen svakome ko uoči da bi neki postupak mogao da naruši ravnopravnost učesnika, prava građana i javni interes, ali nije siguran da li su prekršena neka pravila.

Razvoj savremenih tehnologija omogućio je građanima da organizuju proteste na način koji ranije nije bio moguć. Animiranje ljudi da izađu na ulice, dogovor o mestu, vremenu i načinu protesta, kao i mogućnost prenosa događaja i koordinacije u realnom vremenu putem društvenih mreža samo su neke od mnogobrojnih mogućnosti na raspolaganju organizatorima protesta. Međutim, istovremeno otvara se i širok prostor za državu da zloupotrebom tehnologije ograniči ovo pravo. Ometanje pristupa internetu ili cenzura određenih sadržaja, nadziranje internet aktivnosti, presretanje mobilnih komunikacija i upotreba biometrijskog video nadzora samo su neke od metoda koje autoritarne države koriste da guše proteste. Ovi metodi često su praćeni hapšenjem, zlostavljanjem, procesuiranjem i diskreditacijom organizatora i učesnika. Nažalost, države često podstiču kontra- demonstracije i nasilje radi opravdavanja policijske represije. Učesnici i organizatori protesta često su mete anonimnih online pretnji. Razvoj veštačke inteligencije i sve veća autentičnost deepfake sadržaja donose nove izazove za slobodu okupljanja.

Neretko se u javnom prostoru čuje kako će građani „ići i do Strazbura“ kako bi došli do pravde koju nisu mogli da ostvare pred sudskim organima svoje zemlje. Većina ljudi u Srbiji nije, međutim, u potpunosti upoznata s radom Evropskog suda za ljudska prava i s time kako on zapravo funkcioniše.

Kada dođe do povrede ili ugrožavanja nekog ljudskog prava, prirodno je da se obratimo onome ko to naše pravo može da zaštiti. U zavisnosti od slučaja, obratićemo se sudu ili nekom drugom državnom organu u čijoj je nadležnosti da proceni da li je naše pravo povređeno i, ako jeste, kako da tu povredu otkloni i utvrdi odgovornost onoga ko je tu povredu učinio. Nisu, međutim, retke situacije u kojima se ljudi obraćaju međunarodnim telima koja štite ljudska prava kada im u državi u kojoj se nalaze nije pružena zaštita. Najčešće ćemo čuti da je neko otišao po pravdu u Strazbur, odnosno da se obratio Evropskom sudu za ljudska prava. Iako je ovaj mehanizam međunarodne zaštite najzastupljeniji, to ne znači da je i jedini.

U ovom vodiču se bavimo ostvarivanjem prava na starosnu penziju. U njemu građani mogu dobiti informacije: o uslovima za ostvarivanje prava na starosnu penziju, proceduri ostvarivanja ovog prava, o potencijalnim problemima koji se mogu pojaviti u tom postupku, kao i o mogućim rešenjima tih problema koje je iznedrila sudska praksa Upravnog suda.

Od svih kaznenih dela u našem pravnom sistemu (krivičnih dela i privrednih prestupa), prekršaji su daleko najbrojniji. Prekršaji predstavljaju blaže povrede javnog poretka i kao takvi često se samo po posledici razlikuju od krivičnih dela. Predviđeni su zakonima, uredbama, odlukama gradova i odlukama opština. Prekršaji se propisuju u najrazličitijim oblastima društvenog života: saobraćaja, javnog reda i mira, poreza, finansija, carina, radnih odnosa, zaštite na radu, informacija od javnog značaja, ekologije i drugim oblastima.

Vodič kroz ostavinski postupak“ nastao je kako bi se građanima i građankama približila osnovna pravila ostavinskog postupka i kako bi se na vreme upoznali sa svojim pravima i obavezama u postupku pred sudom i pred javnim beležnicima.

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM je pre tri godine, 7. novembra 2020. godine pokrenuo prvu interaktivnu mapu napada i pritisaka na branitelje ljudskih prava u Srbiji. Za tri godine sakupljeni podaci o sve lošijem položaju aktivista su se našli u relevantnim dokumentima međunarodnih institucija poput rezolucija Evropskog parlamenta, Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, Zajedničke deklaracije Zajedničkog konsultativnog odbora civilnog društva između Srbije i EU i drugih. Treća godina prikupljanja podataka je još jednom potvrdila negativne trendove u pogledu položaja aktivista koji se zalažu za ljudska prava. Napadi se sve češće beleže van Beograda, što potvrđuje pretpostavku da prethodnih godina javnost nije bila upoznata sa velikim brojem incidenata koji su se događali na lokalu usled nedostatka medijskog izveštavanja sa terena.