Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Srbiju uskoro čeka novi početak predizborne kampanje. Sve ukazuje na to da će ličnost u fokusu izbora na svim nivoima osim predsedničkog biti – predsednik republike. Međutim, kada profesor pravnog fakulteta ukaže na protivustavnost takve prakse, njegovu izjavu tabloidi protumače kao – ludilo.

Šta je uloga predsednika u izborima za narodne poslanike? Vrlo je precizna – on ih raspisuje i nakon proglašenja rezultata bira mandatara.

Iako mu Ustav strikno zabranjuje mešanje u izborni proces, profesor prava Marko Pavlović smatra da srpski predsednik čini sasvim suprotno. Neprekidnom kampanjom, kaže, Aleksandar Vučić krši ustav, jer tako jedna od dve glave izvršne, utiče na izbor 250 glava zakonodavne vlasti.

„Raspisivanje izbora bilo je prvo i poslednje njegovo ustavno ponašanje u parlamentarnom izbornom procesu 2020. Sve što je dalje činio i čini je protivustavno. On se na izborima javlja kao najaktivniji učesnik, čije ime nosi lista najjače izborne koalicije, odnosno on je suštinski nosilac te izborne liste. Već ovim činom on je pogazio član 4 Ustava kojim je propisana podela vlasti“, kaže Marko Pavlović, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Po njegovom tumačenju Ustava, predsednik bi na izborima mogao da učestvuje jedino kao glasač, mada bi i toga trebalo da se uzdrži, sledeći primer engleske kraljice koja zarad neutralnosti ne koristi svoje aktivno biračko pravo. Lični komentar profesora pravnog fakulteta u dnevnom listu Danas automatski je prenesen na naslovnice tabloida, ilustrovan slikama onih koji se u stručnoj analizi ne spominju, uz redakcijski komentar – „Dakle, ludilo je uzelo maha“.

Da li predsednik krši Ustav? Tumačenja su razna, ali jedino relevantno izostaje. Ustavni sud se u poslednjih 14 godina nije bavio prekoračenjima ovlašćenja šefa države, iz prostog razloga što je jedini način da procedura bude pokrenuta potpis jedne trećine narodnih poslanika.

Pravnici tu vide najveću manu srpskog ustavnog poretka, koja se javlja kada sve čelne funkcije u državi pripadnu jednoj stranci.

„Problem je u samom Ustavu koji je tako postavljen. Predsednik bi trebalo da odražava sistem državnog jedinstva, a sa druge strane Skupština je ta koja ima kontrolnu funkciju. Kada dođe do narušavanja te ravnoteže, kada većina prevagne na stranu jedne političke partije, uvek smo u riziku da se tako nešto dogodi“, smatra Milena Vasič iz Yukoma.

Aktivno mešanje predsednika u izbornu trku za narodne poslanike, iako ustavno sporna, nije nova pojava u srpskoj politici. Iz pozicije predsednika države, kampanje Demokratske stranke 2008. i 2012. vodio je Boris Tadić, a izborne liste nosile su njegovo ime. U dva izborna ciklusa u kojima je Tomislav Nikolić bio predsednik, liste Srpske napredne stranke nije predvodio on, već partijski lider Aleksandar Vučić.

Izvor

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
Kneza Miloša 4, 11000 Beograd, Srbija
Tel:(+ 381 11) 33-444-25; 33-44-235
office@yucom.org.rs

Copyright © YUCOM 1997 – 2024