Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom) podnseo je krivične prijave zbog izvlačenja više miliona evra na konkursima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.
Katarina Golubivić iz Jukoma objasnila je, na konferenciji za medije u Beogradu, da je krivična prijava podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv svih lica koja su učestvovala u raspoređivanju ovih sredstava, počev od bivšeg ministra Ratka Dmitrovića, preko NN lica koja su bila u konkursnim komisijama.
„Nije nam poznato ko su bili članovi komisija, jer su u jednom trenutku te informacije nestale sa zvaničnog sajta. U svakom slučaju ovo jeste lak zadatak za Tužilaštvo za organizivani kriminal“, naglasila je Golubović.
Krivična prijava je, kako je dodela, podneta i protiv svih zakonskuih zastupnika organizacija za koje se utvrdilo da nisu ispunjavale uslove konkursa, i da su lažno prikazivale činjenice koje su bile od odlučujućeg značaja za dobijanje sredtava na konkursima.
„Postoje tačno određena lica za koja smo ustanovili da su u sistemu, i da su vezivna tačka za sva ova udruženja na konkursu. Za njih je podneta krivična prijava za krivično delo trgovina uticajem iz Člana 366, stav 3, Krivičnog zakonika Republike Srbije“, objasnila je Golubović.
Ono što je pozivitno, kako je dodala, jeste da su danas dobili informaciju da je tužilaštvo počelo da postupa po ovoj krivičnoj prijavi.
Golubović je podsetila da ovo nije ništa novo i da je Jukom još 2014. podneo krivičnu prijavu protiv tadašnjeg Ministartva za rad i zapošljavanje, kada je takođe otkriveno da je novac na konkursu dodeljen fantomskim organizacijama,
„Međutim njen epilog je bio odbacivanje, iz prostog razloga što je javnost izvršila jednu vrstu pritiska na donosioce političkih odluka, na tadašnjeg ministra Aleksandra Vulina koji je stopirao isplatu sredstava za fantomske organizacije i preusmerio ih na druge svrhe“, kazala je Golubović.
Govoreću o konkursima koji su predmet aktuelne krivične prijave, Golubivić je ukazala da je često reč povezanim licima, ili u rodbinskim vezama ili su pak povezani sa licima koja su odlučivala o rezultatima konkrusa.
„Očekujemo da izvršioci ovih dela dobiju najteže kazne, s obzorom na to da se radi o ponovljenim krivičnim delima“, poručila je Golubović.
„To nije celokupna suma, već samo delić“
Gordana Andrić iz BIRN-a objasnila je da su, zajedno sa građanskim inicijativma, analizirali konkurse raspisane između 2019. i 2022. godine, u četiri oblasti (mediji, udruženja, omaldina i kultura) na kojima je ukupno dodeljeno oko 200 miliona evra.
„To nije celokupna suma, to je suma samo u ove četiri oblasti… Dodeljuju se sredstva i za sport, obrazovanje i razne druge sektore. Ovo što mi radimo je jedan delić koji opet pokazuje ogrome sume, ogromne zloupotrebe, to je novac namenjen svemu onome što država ne može tim ljudima da obezbedi, to je ovaj novac koji zapravo njima ne ode“, upozorila je.
Mreža „fantomskih“ organizacija o kojoj je pisao BIRN, kako je objasnila, nije formirana i operisala samo na konkrusu Ministarsstva za brigu o porodici i demografiju 2021. godine, već im je na tom konkursu samo dodeljena najveća suma.
„Naredne godine su dobili znatno manje novca. Ne znači da je taj novac suštinski mali. 2022. su od ukupno tri miliona evra, dobili oko dva, dva i po miliona evra. I opet dobili najveći deo sume opredeljen za neke javne potrebe“, ukazala je.
Istaživanje konkursa Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, rađeno je dve godine, i ogroman problem je, prema rečima Andrić, bila netransparentnost institucija.
„Kako smo videli da odmah nije nešto u redu. Ministarstva na konkursima uglavnom dodeljuju iznose do milion dinara, dve trećine novca je do milion dinara, samo jedna trećina organizacija dobija preko te sume. I istraživači BIRN-a i Građanskih inicijativa su primetili da nešto nije kako treba, jer bili su nenormalno visoki iznosi, i to ne jednom. U početku smo mislili da je greška, u tri navrata dobijali su apsolutno istu sumu novca za apsolutno isti projekat. Dobili su tri puta po osam, devet miliona dinara za apsolutno isti projekat“, istakla je Andrić.
Sa obzirom na kloličinu novca koji je dodeljen, trebalo bi da je ostavio vrlo viljdive tragove. Takođe, kada ste legitimna organizacija civilnog društva, vi se trudite da vaše aktivnosti budu vidljive.
„Kada smo došli do ovih organizacija, niko se nije javio na telefon. Ove godine se bukvalno niko nije javio. Imala sam jedan poziv jednoj agenciji, i posle tog prvog poziva kada mi se zastupnica javila, niko iz mreže od preko 120 agencija i udruženja, mi se nije javio“, istakla je.
Jedine osobe koje su se javljale, kako je dodala, bile su osobe čija su se imena našla u izveštajima, a toga nisu bile ni svesne.
„Izveštaju pritom imaju bizarne i frapantne greške. Navode se škole koje ne postoje, broj đaka koji ne postoji u toj opštini, npr. da u Novoj Varoši ima 1.200 đaka, a ima ih 600 (…) Ono što smo takođe videli je da je te i takve izveštaje konkrusna komisija jednoglasno usvajala“, rekla je Andrić.
„Fantomi“ prate Šapićevu saradnicu Aleksandru Čamagić
Andrić je napomenula da se u konkursnim komisijama, iz konkursa u konkurs, ponavlja ime gradske sekretarka za socijalnu zaštitu Aleksandre Čamagić, bliske saradnice doskorašnjeg gradonačenika Beograda Aleksndra Šapića.
„Oni sarađuju još iz opštine Novi Beograd. Mi smo ove organizacije našli na konkursima Opštine Novi Beograd 2017, 2018. Kad je prešla u Ministarstvu za brigu o porodicu i demografiju, opet su dobijali novac, kad je prešla na poziciju sekretarke za socijlanu zaštitu, ove iste organizacije su od gradskih sekretarijata dobijale novac. Te organizacije se nisu ni prijavile za konkurse Ministarstva za brigu o porodici u ovoj godini. Oni zapravo prate nju“, istakla je Andrić.
Ime Aleksandre Čamagić se ne pominje, međutim, u krivičnoj prijavi Jukoma, jer kako je objasnila Katarina Golubović, u trenutku njenog podnošenja nisu imali informaciju da je ona bila u komisijama.
Gordana Andrić je podestila da ministarstva nisu u obavezi da objavljuju imena članova komisije, i da su taj podatak Građanske inicijative dobile tek u julu ove godine.
„U rešenjima o konkursnim komisijama videli su imena Aleksandre Čamagić, Kristine Glišić i Bisere Pejčić, sve tri bliske saradnice Aleksandre Šapić. Mi znamo da je Čamagić bila zasigurno u konkursnoj komisiji 2021, nemamo tačne podatke da li je bila u komisijama 2022“, objasnila je.
„Manjkovosti zakonskog okvira, ne postoji mehanizam sankcija“
Dejana Stevkovski iz Građanskih inicijativa podestila je da ta nevladina organizacija, zajendo sa BIRN-om, poslednjih četiri, pet godina intenzivno rade na praćenju konkursa.
U svojoj bazi imaju podatke o potrošnji 2.400 objavljenih javnih konkursa, na kojima je podržano više od 50.000 projekata sa više od 187 miliona evra“, istakla je.
Tokom prikupljanja podataka uočeni su, kako je rekla, neobično visoki iznosi koje je u prethodnom peroidu podelilo Ministarstvo za briogu o porodici i demografiju, što je bio povod za dugotrajnu analizu.
Stevkovski je ukazala na manjkavosti zakonskog okvira, ističući da je sama uredba kojom se reguliše dodeljivanje novca na konkursima nedorečena, da pravilnici nisu ujednačeni, kao i da ne postoji mehanizam sankcija za organizacije koje nenamenski troše sredstva.
„Ništa ih ne spreačva da se ponovo pojave na nekom konkrusu“, upozorila je Stevkovski.
Analiza konkursa pokazala je, kako je objasnila, da se pojedine organizacije osnivaju neposredno pred raspisivanje konkrusa, ali i da ima onih koje su osnivane tokom trajanja konkursa, kao i da postoje organizacije koje menjaju svoje suštinske podatke – sedište, zastpunike, ali i delovanje.
„Druga stvar koja je postala simptomatična, jeste da se nekolko udruženja registruje na istoj fizičkoj adresi, to nije zabranjeno, ali je sporna činjenica kada vam ministarstvo traži da dokažete kapacitete za sprovođenje projekta, tako što navodite kapacitete prostora, to je nemoguće kada na jednoj adresi bude registeovano pet, šest, sedam, možda i više udruženja“, rekla je Stevkovski.