Natalija Šolić iz Jukoma i Ivana Kovačević iz združene akcije „Za krov nad glavom“ složile su se u Novom danu da bi, dok se ne stabilizuje situacija sa pandemijom, iseljenja trebalo odložiti. Šolić kaže da ne postoji izvršitelj koji radi samo iseljenja, dok Kovačević dodaje da vidimo da izvršitelji u poslednje vreme „ne staju“. „Iako je pandemija u punom jeku, u punom jeku su i iseljenja“, kaže Kovačević i dodaje da se izvršitelji definišu kao privatni preduzetnici, te da „rade za profit“.
Skoro million starih izvršnih predmeta – neizmirenih komunalnih usluga, TV pretplate ili kazni za parking iz nadležnosti sudova biće prebačeno u ruke izvršitelja. To je omogućeno izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje su stupile na snagu još prvog januara, međutim, sudovima je bilo potrebno neko vreme da izađu na kraj sa hrpama prašnjavih predmeta starih dužnika. I dok broj dugova za naplatu u rukama izvršiteljima raste, aktivisti zahtevaju hitnu obustavu prinudnih izvršenja za vreme pandemije.
Šolić kaže da smo zaboravili da su se sudovi selili, da su selili predmete, da su se predmeti nosili kamionima, gubile kutije…
„Taj broj predmeta ne iznenađuje, sama preraspodela nije sporna, ovim izmenama i dopunama su malo razgraničene nadležnosti. Iz medija je bila dostupna informacija da je po sudiji bilo oko 6.500 predmeta, ovde je pitanje efikasnosti da se sudovi oslobode i rasterete kako bi mogli da rade ono što je u njihovoj nadležnosti“, kaže ona.
Kovačević ističe da vidimo da izvršitelji u poslednje vreme „ne staju“.
„Iako je pandemija u punom jeku, u punom jeku su i iseljenja. Poenta je da ne postoji nikakva direktiva od Ministarstva pravde, komore izvršitelja koja utiče na njihov rad. U komšiluku možemo da vidimo da je Hrvatska uvela zabranu izvršenja do aprila, zbog pandemije“, kaže.
Ona dodaje da se izvršitelji u zakonu definišu kao „privatni preduzetnici“.
„Znači da im je profit važan. Iseljenja su ono čime se mi prvenstveno bavimo, pojavljujemo se u tim situacijama kada ljudi bukvalno nemaju ništa više na raspolaganju. Troškovi izvršenja mogu da budu oko 10.000 evra, to se kasnije prinudno naplaćuje od ljudi, skida im se od plata, penzija…“, kaže.
Šolić se slaže da postoje zloupotrebe, ali dodaje da „kad se počinje sa izvršim postupkom, tome sigurno prethodi neki drugi postupak“.
„Ljudi masovno nisu primali pozive, advokati su ih savetovali po starim rešenjima da ne primaju. Sada javni izvršitelji imaju mogućnost da proveravaju adrese“, kaže Šolić.
Kovačević odgovara da misle da je „sama suština zakona takva koja omogućava i zloupotrebe o kojima govori Šolić“.
„Suština nije u zloupotrebi, sam zakon i sam način na koji su izvrštelji pušteni u rad kao privatni preduzetnici ih tera tom smeru, oni rade za profit. Da li mislimo da je rešenje to da se ljudima čupaju poslednje pare iz ruku, da se iseljavaju iz svojih domova radi neke efikasnosti, a efikasnost ne postoji kada običan narod pokušava da naplati neka svoja potraživanja. Sada plaćamo neka zastarela potraživanja, a merama štednje je dovedeno da imamo sve manje, i da ćemo zbog toga videti neko bolje sutra, e to sutra je došlo danas“, kaže Kovačević.
Govoreći o odlaganju iseljenja, Šolić kaže da pozdravlja inicijativu združene akcije „Za krov nad glavom“, kao i da misli da nije potrebno da se donosi neka formalna odluka o vanrednom stanju.
„Jer mi već godinu dana živimo neki vanredni život i nema potrebe da se držimo neke formalnosti da li je ili ne proglašeno vanredno stanje. Nadam se da će Ministarstvo pravde i komora izvršitelja imati sluha za ovu inicijativu i da ćemo shvatiti da su neka prava ipak važnija u odnosu na imovinsku korist jedne od strana u postupku, pravo na dom, život i neko ljudsko dostojanstvo imaju primat. Ja apelujem da se izvršenja odlože dok se ne stabilizuje situacija sa pandemijom“, kaže ona, dodajući da ne postoji izvršitelj koji radi samo iseljenja.