Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU, izjavila je da na sastanak sa premijerkom, predsednikom Skupštine i ministarkom za evrointegracije nisu došli jer bi to bilo kršenje pravila referendumske kampanje i da ne zna čemu reakcija Ane Brnabić koja je rekla da je to „velika sramota za civilno društvo i šamar demokratiji kakav demokratija u Srbiji nikad nije dobila“. Smatra da bi proces promene Ustava imao veći legitimitet da je duže trajao i da su građani bolje informisani i to o svakom detalju amandmana, ali da to nije slučaj. Ističe da kratkih šest meseci „nije period kada možete da menjate deo najvišeg pravnog akta u zemlji“. Javni funkcioneri, navodi gošća emisije N1 Studio Live, ne smeju da pozivaju građane da glasaju „za“ ili „protiv“, niti da ih ucenjuju, govoreći da ako propadne referendum, propašće evrointegracije. To je, naglašava, lažno informisanje građana.
Nacionalni konvent o EU održao je sastanak sa predstavnicima vlasti o predstojećem referendumu za promenu Ustava. Radna grupa Konventa za Poglavlje 23 odlučila je da ne učestvuje, ocenjujući da bi to bilo u suprotnosti sa pravilima o referendumskoj kampanji.
Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe, kaže da su dobili poziv šest dana pre sastanka i da ih je premijerka pozvala da razgovaraju o stanju evrointegracija i o budućem referendumu. „Konvent nam je ostavio odluku da li ćemo se sastajati ovim povodom. Članice naše Radne grupe su bile većinom stanovišta da mi odlaskom na sastanak sa javnim funkcionerima, koji mogu vrlo lako ući u kršenje pravila da javni funkcioneri ne mogu učestvovati u referendumskoj kampanji niti mogu pozivati građane da glasaju „za“ ili „protiv“, jednostavno nismo hteli da stavljamo ni nas, ni njih u tu situacijui i nismo hteli da idemo“, rekla je gošća emisije N1 Studio Live i napomenula da su učestvovali na svim prethodnim sastancima, dok je „to bilo u rukama Vlade odnosno Skupštine“.
Premijerka je to doživela kao šamar demokratiji. Gošća N1 kaže da su začuđeni tom vrstom reakcije, jer ukoliko želite u dijalog sa nekim i ako vam neko ljubazno objasni da ćemo tako kršiti zakon – ne zna čemu ta reakcija.
Naša poruka u otovrenom pismu je bila da mi u ovom momentu, u ovom formatu, ne treba da pričamo, prenela je Spremo. Radna grupa za Poglavlje 23 Nacionalnog konventa okuplja desetak organizacija koje se bave temom promene Ustava i sve te organizacije će obaveštavati građane na šta se izmene odnose, a sami građani će, na osnovu svoje informisanosti, doneti svoju odluku kad je u pitanju referendum, navela je.
Postoji, ocenjuje gošća N1, veliko nerazumevanje Zakona o referendumu. „I to je posledica njegovog jako brzog usvajanja“, kaže.
Podseća da je javna rasprava o ovom zakonu je bila u julu, ali i da je prvo mišljenje Venecijanske komisije o ovom zakonu bilo negativno. „Suprotno standardima Venecijanske komisije – mi menjamo, a razumem da je to trebalo da se desi pre 15 godina, ali menjamo Ustav u godini kad želimo da održimo referendum i menjamo ga kad imamo na umu konkretan referendum, a to je nešto što se ne radi. Posledica toga je da donesemo zakon zbog koga građani izlaze na ulicu, a Narodna skupština ga menja ponovo u poslednjem momentu, da sami javni funkcioneri ne znaju šta je u tom zakonu“, navodi. Spremo ističe da javni funkcioneri ne smeju da govore ljudima da treba da glasaju, posebno ne da ih ucenjuju time – ako propadne referendum, propašće nam evrointegracije. To je, ocenjuje, lažno informisanje građana.
Oni (javni funkcioneri) mogu da informišu građane, ali ne smeju ljude da pozivaju – odnosno da kažu „da“ ili „ne“. U javnosti se to, vidimo, ne poštuje, rekla je gošća N1.
Spremo kaže da imamo glasove u javnosti koji navode ljude da glasaju za jednu ili drugu opciju, a da su zasnovani na izmišljenim informacija – da se možda radi o Kosovu, o obaveznoj vakcinaciji i sl.
Ona navodi da se radi o pitanju promene pravila jedne grane vlasti – da se sudstvo oslobodi političkog uticaja, što je veoma bitno za same građane. Obaveza vlasti je bila da počne sa obaveštavanjem građana kad je krenuo proces, a ne pre dve nedelje, navela je sagovornica N1.
Kaže da građani treba da budu informisani o svakom detalju ovih amandmana, ali da to nije slučaj.
„Cilj izmena je da svaki sudija bude toliko nezavisan i toliko u stanju da poštuje prava građana, da donese pravu odluku, da mi znamo da ne postoji bilo kakva vrsta uticaja. U ovom momentu mi u Ustavu imamo rešenja koja mogu direktno dovesti do političkog uticaja na sudije, samim tim što ih biraju poslanici u Skupštini. Moramo objasniti da taj proces direktno utiče na to kako će građani da ostvaruju svoje pravo na pravično suđenje. Moramo i tužilaštvo da učinimo u toj meri samostalnim, da građanin može da računa da ako se u njegovom gradu dešava neka vrsta afere i korupcije, da će javni tužilac moći glasno da izađe i pokrene postupke. U ovom momentu imamo dosta upliva koji omogućavaju politički uticaj, direktno, ne samo neposredno“, rekla je.
Navodi da postoje razne vrste uticaja – objašnjavanje kako neko treba da sudi ili ne ili kad poslanici komentarišu donošenje nekih presuda i delovanje sudija. Potrebna je, ističe, i promena svesti posebno u slučaju javnih funkcionera i poslanika. Nezavisnost pravosuđa na papiru ne znači ništa, ako se ona u praksi ne ostvaruje, naglašava gošća N1 Studio Live.
„Promena Ustava u ovom delu postala je žrtva evropskih integracija, i žao mi je što ja to moram da kažem“, kaže Spremo, dodajući da je aktuelna Vlada fokusirala sve svoje resurse na ovaj proces i pokušala je da dostigne davno probijen rok – jer, trebalo je to da se desi 2018. godine – u kratkih šest meseci „što nije period kada možete da menjate deo najvišeg pravnog akta u zemlji“.
Na pitanje da li je možda bilo bolje za građane da se ova odluka odloži i da im se da vremena da se sa svim tim bolje upoznaju, kaže da bi sigurno bilo bolje, ali da u ovom momentu to nije moguće, jer je referendum već raspisan.
Smatra da bi ovaj proces imao veći legitimitet da je duže trajao i da su građani bolje informisani.
Kaže da je žalosno što smo došli u situaciju da se politički opredeljujemo prema ovom pitanju, jer je to nešto za šta je potreban širok konsenzus. Bolje bi bilo da se i opozicija, parlamentarna ili vanparlamentarna, mnogo ranije uključila u praćenje ovog procesa, i ponudila neka svoja rešenja, zaključila je gošća N1.
Celo gostovanje pogledajte u emisiji N1 Studio Live: