Razvoj savremenih tehnologija omogućio je građanima da organizuju proteste na način koji ranije nije bio moguć. Animiranje ljudi da izađu na ulice, dogovor o mestu, vremenu i načinu protesta, kao i mogućnost prenosa događaja i koordinacije u realnom vremenu putem društvenih mreža samo su neke od mnogobrojnih mogućnosti na raspolaganju organizatorima protesta. Međutim, istovremeno otvara se i širok prostor za državu da zloupotrebom tehnologije ograniči ovo pravo. Ometanje pristupa internetu ili cenzura određenih sadržaja, nadziranje internet aktivnosti, presretanje mobilnih komunikacija i upotreba biometrijskog video nadzora samo su neke od metoda koje autoritarne države koriste da guše proteste. Ovi metodi često su praćeni hapšenjem, zlostavljanjem, procesuiranjem i diskreditacijom organizatora i učesnika. Nažalost, države često podstiču kontra- demonstracije i nasilje radi opravdavanja policijske represije. Učesnici i organizatori protesta često su mete anonimnih online pretnji. Razvoj veštačke inteligencije i sve veća autentičnost deepfake sadržaja donose nove izazove za slobodu okupljanja.