Referendum o promeni Ustava Srbije biće održan 16. januara. Građani će glasati o promenama u oblasti pravosuđa, o kojima se govorilo godinama unazad, a koje su neophodne i sa aspekta evropskih integracija zemlje.
Pre raspisivanja referenduma, biće izmenjen i Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Vlada Srbije je 9. novembra usvojila Predlog zakona o referendumu, a o njemu će raspravljati Narodna skupština 25. novembra. Izmenama će se zakon uskladiti sa Ustavom Srbije iz 2006. godine, a osim izmene koja se tiče cenzusa izlaznosti, izmene bi trebalo da omoguće veću participaciju građana u odlukama na državnom nivou. Osim toga, Venecijanska komisija ocenila je danas da revidirani nacrt ustavnih amandmana o pravosuđu u Srbiji ispunjavaju „većinu ključnih preporuka“ i da je njihova „puna i brza implementacija ključna“.
Međutim, pojedine opozicine partije i stručnjaci misle da će ovom izmenom zakona doći do zloupotrebe volje građana, dok ga opozicija vezuje za Rio Tinto.
Član Venecijanske komisije, profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov u gostovanju u emisiji Euronews veče kaže, kada je u pitanju Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, da iako ne postoji dovoljan stepen transparentnosti, to ne znači da zakon nije dovoljno dobar da bi ustavni referendum po njemu mogao da bude sprovođen.
Petrov: Ukidanje cenzusa u skladu sa evropskim standardima
Katarina Golubović, predsednica JUKOMa smatra da je ukidanje cenzusa na svim nivoima bilo nepotrebno, te da je za određene vrste referenduma ono trebalo da ostane.
„Što se tiče predloga o referendumu i odredbi o obaveznom referendumu, one nisu toliko sporne i nisu kritikovane u ovoj inicijativi. Ono što je sporno jeste što taj cenzus, koji je kritikovan od strane građana, nije morao da se uvede i za neke druge referendume“, smatra Golubović i dodaje:
„Vlast kao takva ima pravo da uputi pitanje građanima da li prihvataju neku promenu i to su tzv. neobavezni referendumi, koji nisu propisani Ustavom i nešto što mora da prolazi komplikovanu proceduru. Čak i pitanja građanima da li hoće da Srbija bude član EU ili da uđe u NATO, zapravo nisu takva vrsta pitanja koja zahtevaju promenu Ustava, odnosno ukidanje cenzusa da bi ta volja bila legitimna i ona koja potvrđuje određenu odluku. Nisu morale po svim pitanjima da budu postavljane jednake odredbe, za neke druge vrste referenduma je mogao da ostane cenzus“