Zaštita ljudskih prava, kao osnovna misija JUKOM-a, podrazumeva stalno praćenje stanja ljudskih prava i sloboda, saradnju sa institucijama na njihovom unapređenju, ali i suprotstavljanje argumentima institucija kada krše standarde ljudskih prava koje bi moralo da štite.
Stalno praćenje stanja ljudskih prava znači da omogućimo svakom čoveku da dođe do nas, da nas, u poverenju, što više njih informiše šta im se dešava u životima. To poverenje se steklo stalnim odgovorima na nekada osnovna a nekada složena pitanja, a nekada samo slušanjem nerešivih problema. Baza saznanja ili baza besplatne pravne pomoći ključna su merila pravnih potreba građana Srbije.
Pravne odgovore na razna pitanja objavili smo na sajtu Otvorena vrata pravosuđa. Odgovore smo pisali što mi, što drugi pravni stručnjaci. Time smo uticali ali i nastavićemo da utičemo na pravnu kulturu naših građana i osnažujemo ih da se što sami, što uz pomoć institucija,zaštite.
Otvaranjem vrata pravosuđa JUKOM-u su se otvorile nove dimenzije saradnje sa pravosudnim organima. Razumevanje izazova sa kojima se susreću upravni organi i Upravni sud stvorio je šansu da razgovaramo kako ih otkloniti u narednom periodu da bi građani lakše ostvarivali mnoga prava: od penzije do tuđe nege i pomoći za najranjivije. Na svojevrsnim forumima – okruglim stolovima – govorilo se i o osetljivim temama, o odgovoru pravosuđa na inicijative nevladinog sektora da zaustavi neotklonjive posledice koje nastaju štetnim radnjama uprave po građane.
Saradnja kao princip ostvarila se i kroz priznatuz ulogu posmatrača mnogih procesa koji su započeti usvojenim ustavnim amandmanima radi ostvarivanja bolje zaštite nezavisnosti sudija i samostalnosti javnog tužilaštva. U
pitanju su procesi u okviru kojih nastaju akti koji uređuju rad pravosudnih tela, sudova i javnih tužilaštava. Razumevanje postavljanja novog sistema zaštite nezavisnosti i samostalnosti nosilaca pravosudnih funkcija omogućio je ocenjivanje napretka pravne kulture u zaštiti osnovnih premisa funkcionisanja pravosuđa. Izbori javnih tužilaštva i sudija bili su pod budnim okom JUKOM-a, ali i inicijative za pokretanje postupaka koji su predstavljale nove vidove pritisaka na pojedine, po pravilu glasnije, predstavnike pravosuđa. JUKOM je tako postao svojevrstan zaštitnik i saveznik predstavnika pravosuđa koji u svom delovanju iskazuju kvalitet i integritet, jer takvo delovanje prepoznajemo kao zaštitu prava građana na pravično suđenje.
Poduhvati zaštite ljudskih prava predstavljaju gotovo uvek udruženu aktivnost. Snažan civilni sektor pretpostavka je razvoju demokratije i ostvarivanja ljudskih prava u Srbiji. Zaštita građana pre svega podrazumeva zaštitu onih koji govore u interesu javnosti, od organizacija civilnog društva do pojedinaca – branitelja ljudskih prava.
Sve učestalija upotreba strateških postupaka protiv učešća u javnim politika uslovila je znatno angažovanje JUKOM-a. Zaštitu pojedinaca koji su predmet ovih postupaka JUKOM je postavio kao prioritet, i prati ih u svim postupcima do kraja, do Evropskog suda za ljudska prava. Istovremeno, postali smo članovi mnogih međunarodnih inicijativa koje imaju cilj da države prepoznaju ove postupke kao napad na slobodu izražavanja i predvide mehanizme za adekvatno zaustavljanje ovih nelegitimnih pritisaka na branitelje ljudskih prava.
U proteklom periodu, uspeli smo da pred Ustavnim sudom dokažemo neustavnost pojedinih odluka koje su ograničile slobodu okupljanja našim građanima. Istovremeno, javili su se novi metodi pritiska na slobodu okupljanja. Njene granice sada sužavaju sve institucije širokim tumačenjima određenih a istovremeno teških krivičnih dela. Odgovor JUKOM-a usledio je kroz obraćanje relevantnim institucijama Ujedinjenih nacija.
JUKOM i dalje preduzima sve moguće pravne akcije da se zaštite branitelji ljudskih prava. Redovno definisanje pritisaka i napada, njihovo beleženje, objavljivanje i pojašnjavanje predstavlja napor JUKOM-a da napravi faktografiju okruženja u kojoj civilni sektor fukcioniše. Istovremeno, pravne akcije u poslednjih dve godine ukazuju da ni pravni okvir a ni praksa pravosudnih organa ne pružaju gotovo nikakvu zaštitu civilnom sektoru. Jedan od primera je odbacivanje krivičnih prijava za objavljivanje podataka sa bankovnih računa organizacija.
Ipak, najsvežiji i gorući primer je nedovoljno odlučna reakcija da se započne sa istragom zbog dodeljivanja državnih sredstava fantomskim organizacijama za fiktivne poslove. Iako na prvi pogled izgleda da ova akcija predstavlja bavljenje sobom i borbu organizacija za sredstva, ona predstavlja zajedničku borbu za zaštitu javnog interesa: a to je da država kredibilno upravlja sredstvima koja su namenjena za unapređenje položaja socijalno ugroženih i dece.
Rad na preveniranju uticaja kriminaliteta na decu, da postanu bilo žrtve bilo izvršioci krivičnih dela, tema je kojom bi trebalo završiti ovaj uvodnik. Zaštitu dece nećemo postići isključivo kažnjavanjem, već i edukacijom o tome kako da izbegnu uticaj kriminogenog ponašanja, pravnim savetovanjem, adekvatnim sistemom besplatne pravne pomoći, unapređenim položajem kao žrtve u krivičnom i prekršajnom postupku.
Zato je podizanje pravne kulture naših građana, kao i dece, jedan od temeljnih zadataka JUKOM-a za naredni period jer je – Pravda za sve.
Katarina Golubović
predsednica Komiteta pravnika
za ljudska prava – JUKOM