Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM planirao je da u godišnjem izveštaju predstavi sve svoje aktivnosti u 2014. godini, ili bar deo onoga što smo radili u proteklih 365 dana. Taj ambiciozni plan, zbog brojnih obaveza koje se gomilaju pred kraj svake godine, zahteva dodatnu energiju, ali nas i motiviše da sumiramo postignuto, vidimo gde smo bili uspešni, uočimo i ispravimo greške. Teško je priznati greške, naročito u zemlji gde se analizom rada nevladinih organizacija bave svi, od političara do medija, i gde morate težiti savršenstvu. Priznaćete, nije to lak zadatak.
Tokom 2014. godine aktivno smo ušli u proces evropskih integracija. Lutali smo od želje Vlade da organizacijama civilnog društva otvori vrata i otpočne diskusiju o prioritetima, do procene mogućnosti i kapaciteta za angažovanje civilnog društva. Dobijali smo od Vlade i pregovaračkih timova prazne papire, a očekivalo se da pišemo akcione planove, signaliziramo oblasti bitne u bilateralnom skriningu i obavimo
mnoge, tehnički i sadržinski, zahtevne poslove. Međutim, uspeli smo da dođemo do pozicije koja je primerenija civilnom društvu, da dajemo komentare i unapredimo dokumente koje je država izradila, tako da uloga civilnog društva, kao korektiva u društvu, može da dođe do izražaja.
Očekivali smo da Brisel tokom ove godine otvori i pojedina poglavlja u pregovorima sa Srbijom, i aktivno radili na toj mogućnosti. Kuća ljudskih prava, u kojoj se nalazi i YUCOM, imala je ulogu da u Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji koordinira poglavlje 23, koje se bavi pravosuđem i osnovnim pravima, o čemu se možete detaljnije obavestiti u izveštaju. Sve te nove reči koje polako učimo i na koje se navikavamo, od skrininga, preko pregovora, poglavlja, koordinacije, prioriteta, timova, bilaterale, do akcionih planova, postale su i rečnik branitelja ljudskih prava. Ali, to nam nije dalo za pravo da zanemarimo aktivnosti po kojima je YUCOM prepoznatljiv – pružanje pravne pomoći onima čija su prava povređena, i pokretanje kampanja za izmenu zakona i prakse sprovođenja zakona, tačnije, izmenu prakse nesprovođenja zakona.
Nažalost, 2014. godinu obeležile su i poplave koje su unele velike lomove u živote mnogih ljudi u Srbiji i u regionu. Brojne organizacije, među njima i YUCOM, brzo su se aktivirale, razmenjivale informacije i na svaki način pokušavale da pomognu građanima širom Srbije. Pripremali smo se i za dane posle poplava, kada su građanima bili neophodni pravni saveti i zastupanje. Pravni problemi, na koje u početku niko nije obraćao pažnju, poput radnog prava, statusa kredita koje su uzimali građani iz poplavljenih područja, postupka isplate naknade štete i obeštećenja onima čija je imovina uništena, samo su neki od problema koje smo pokušali da rešimo, i na taj način bar delimično olakšamo život građanima koji su bili ugroženi u poplavama. Zastupali smo, i još uvek zastupamo, građane koji su privođeni tokom poplava, protiv kojih su pokretani krivični postupci u kojima se tvrdilo da su širili paniku, i na koje se, rekli bismo, nepravedno, sručio sav teret lošeg medijskog izveštavanja i loše koordinacije.
Ova godina biće upamćena i po tome što je pravosuđe već nekoliko meseci potpuno blokirano, pre svega zbog nemogućnosti Ministarstva pravde da uspešno okonča pregovore sa advokatima koji su obustavili rad. Notari i privatni izvršitelji više su odmagali nego pomagali građanima u pristupu pravdi. Rad na predmetima, koje smo početkom 2014. godine tražili po sudovima u koje su premešteni zbog novog Zakona o uređenju sudova, ili zagubljeni na putu od jednog do drugog suda, zamenio je štrajk koji je obeležio poslednje mesece 2014. godine.
No, bilo je uspeha: dobijali smo ustavne žalbe, slučajeve pred našim sudovima, a usvajani su nam i vanredni pravni lekovi – revizije, što je kod nas izuzetno retko. Takođe, dobijali smo brojne podatke po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, iako smo u nekim slučajevima morali da ulažemo žalbe Povereniku kako bismo do informacija došli.
Krajem 2014. godine otvorili smo, uz podršku Grada Beograda, Norveške ambasade i Ministarstva spoljnih poslova Norveške, Kuću ljudskih prava koju delimo sa organizacijama za zaštitu ljudskih prava sa kojima dugo sarađujemo. Kuća ljudskih prava već postaje mesto gde se organizuju brojni događaji, izložbe, tribine, gde se ljudska prava štite i gde se o ljudskim pravima otvoreno govori, raspravlja, odlučuje.
Veliku podršku su nam, i u ovoj godini, pružili građani koji su ukazivali na kršenja ljudskih prava, verujući da od nas mogu dobiti pravnu pomoć i podršku za akcije koje bi želeli da započnu. Citiraću deo uvodne reči iz prošlogodišnjeg izveštaja, koji sam pisao krajem 2013. godine: „Ističemo odličnu saradnju sa nezavisnim institucijama, Zaštitnikom građana, Ombudsmanom AP Vojvodine, Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, lokalnim ombudsmanima, Agencijom za borbu protiv korupcije, Savetom za borbu protiv korupcije i drugima koji su naš rad učinili
vidljivijim i efikasnijim. Naročito ističemo medije koji su prepoznali teme kojima smo se bavili, stotine izjava, članaka govore u prilog tome. Takođe, zahvaljujemo se brojnim organizacijama u Srbiji, regionu i šire sa
kojima smo sarađivali, sa kojima smo se slagali ili sa kojima smo polemisali, a sve u interesu unapređenja ljudskih prava.” Činjenica je da gornji citat možemo, s punim pravom, prepisati i u ovogodišnji izveštaj, što govori da smo uspeli da očuvamo krug institucija sa kojima uspešno sarađujemo.
Treba spomenuti i nastavak uspešne saradnje sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, pre svega sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova sa kojim smo održali sednice i van Narodne skupštine i na taj način ljudska prava približili građanima.
Godinu završavamo ne baš tako vedro – podnošenjem zahteva za smenu jednog ministra i otvaranjem pitanja netransparentnog postupka dodele budžetskih sredstava namenjenih nevladinim organizacijama koje pružaju socijalne usluge, a koja je Ministarstvo za rad pokušalo da dodeli organizacijama osnovanim uglavnom neposredno pre konkursa. Brojne organizacije koje ne pristaju na netransparentnost, među kojima je i YUCOM, uspele su svojim akcijama da zaustave ovaj postupak.
Međutim, ovakvo ponašanje državnih organa može baciti senku na kvalitet koje nevladine organizacije pokazuju na terenu, što dokazuje, nadam se, i ovaj izveštaj. Zločin iz mržnje je, u ovogodišnjem izveštaju, obrađen kao posebna tema, što nalaže povećana vidljivost i porast nasilja na ulicama, naročito nasilja motivisanog mržnjom. Iz tog razloga, deo ovog izveštaja posvećujemo zločinu iz mržnje i borbi protiv zločina iz mržnje, u želji da doprinesemo smanjenju nasilja.
Čitam ovaj zbir utisaka i razmišljam: liči na Utisak godine koji je Olja Bećković skoro dve decenije pripremala kao sumiranje Utiska nedelje, emisije koja je ove godine nažalost ukinuta. Bolje da ne otvaram i pitanje medijskih sloboda.
Uvodnu reč završiću sa tri, ne baš tako skromna, očekivanja od 2015. godine. Pre svega, otvaranje poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom koje sam već naveo, što bi trebalo da poveća stepen zaštite ljudskih prava i transparentnosti. Potom, donošenje i sprovođenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, i vraćanje mogućnosti da organizacije civilnog društva zastupaju pred sudom. Konačno, razrešenje nezavidne situacije u kojoj se nalazi pravosuđe i pokušaj da se nadoknadi ono što je tokom 2014. izgubljeno.
Milan Antonijević