PRAVO NA IMOVINU (PORODICA BARBALIĆ)

Slučaj Barbalić poznat je medijima u Srbiji još od 1997. godine. Porodica Barbalić živela je u Zemunu, u stanu na kom je imala stanarsko pravo od 1966. godine. Te 1997. godine, dok je porodica bila na godišnjem odmoru, van zemlje, njihove stvari iz stana su iseljene, a u stan je useljena članica srpske radikalne stranke, koja je ubrzo potom stan i otkupila od opštine Zemun. Od tada, porodica Barbalić je vodila nekoliko parničnih i upravnih postupaka pokušavajući da dokaže da je bespravno iseljena iz stana. Njihove privatne stvari koje su se nalazile u stanu im nikada nisu predate. Čitav slučaj pratila je intenzivna medijska kampanja koju je predvodio funkcioner srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj, koji je pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove pravnosnažno osuđen na 10 godina zatvora za progon, deportacije i druga nečovečna dela. Bezbednost porodice Barbalić bila je ugrožena čestim napadima u medijima, budući da je Vojislav Šešelj, koji je tada bio predsednik opštine Zemun, javno mahao putovnicom tada maloletnog D. B. i govorio kako ,,hrvatsko dete ne može ići u srpsko obdanište“.  Napadnut je čak i advokat porodice Barbalić, Nikola Barović, a za napad je bio osuđen telohranitelj Vojislava Šešelja.

Od 1997. godine do 2013. godine vođen je postupak pred domaćim sudovima, koji je okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu. Protiv ove presude, Komitet pravnika za ljudska prava, podneo je ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije 2015. godine, tvrdeći da je porodici Barbalić povređeno pravo na pravično suđenje, uključujući i suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu. Ustavnom sudu Srbije bilo je potrebno čak pet godina da odgovori na ovu ustavnu žalbu. Odlukom iz maja 2019. godine, od svih zahteva Komiteta pravnika za ljudska prava, usvojen je samo zahtev za utvrđenje da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku i podnositelju je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti. U ostalom delu zahtev je odbijen ili odbačen.

Pravni tim Komiteta pravnika za ljudska prava, smatrajući da se radi o politički motivisanoj odluci i da Ustavni sud nije sagledao sve pravne aspekte problema koji su se dogodili porodici Barbalić, u novembru 2019. godine podneo je predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, pozivajući se na to da naknada od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti ne može biti dovoljna naknada za suđenje u razumnom roku ako se ima u vidu da je predmet suđenja koje je nerazumno dugo trajalo bio porodični dom. Dodatno, smatrali smo da postoji povreda prava na imovinu, budući da je porodica Barbalić podnela zahtev za otkup stana koji je bio predmet spora, ali da država ovaj otkup nije omogućila, šta više, omogućila je proterivanje porodice iz Srbije. Porodica Barbalić nije u Srbiji našla pravdu i razumevanje za zlodela iz ratnog perioda Srbije i ostala je uskraćena za adekvatnu kompenzaciju, ali verujemo da će Evropski sud za ljudska prava, kao međunarodni sud, koji nije izložen lokalnim uticajima i predrasudama prepoznati i priznati nepravdu koja traje sada već 23 godine.