SLAPP je skraćenica koju u poslednje vreme sve češće čujemo u javnom prostoru, iako se ne radi o pojmu koji je sasvim nov. Ovaj izraz skovali su teoretičari anglosaksonskog prava još 80-ih godina prošlog veka. U fokus evropsko-kontinentalnog prava došao je nakon smrti novinarke Dafne Karuane Galicije (Daphne Caruana Galizia) 2017. godine na Malti. Nakon njene smrti, postalo je jasno da je konačnom činu nasilja ubistvu) prethodio čitav niz pravnih napada na ovu novinarku, koja je u trenutku smrti imala 43 parnična postupka kao tužena i pet krivičnih postupaka.
Tad počinje i aktivna borba novinara i aktivista protiv ove vrste pravnih napada, koji se, uprkos naporima čuvara demokratije i ljudskih prava, iz godine u godinu sve više umnožavaju. Evropski parlament izglasao je i direktivu, kolokvijalno nazvanu „Dafnin zakon“, koja ima za cilj da reguliše pitanje zloupotrebe građanskih parnica protiv onih koji se bore za slobodu izražavanja i istinu.
U pogledu ovih postupaka, Srbija nije izuzetak. Naprotiv, prema izveštaju koalicije CASE, Srbija se nalazi na desetom mestu po broju SLAPP postupaka. Umesto zahvalnosti za građansko angažovanje, oni koji se usude da progovore suočavaju se s ozbiljnom etiketom – izdajnici. Neprijatna društvena klima, nametnuta od strane najviših zvaničnika, podvrgava pojedince sistemskom pritisku, stvarajući osećaj ranjivosti.
Šta je SLAPP postupak? SLAPP je skraćenica od engleskog Strategic Lawsuit Against Public Participation, što, prevedeno na naš jezik, znači strateški postupak protiv učešća u javnim politikama. Reč je o svojevrsnim parničnim i drugim postupcima (prekršajnim, krivičnim) koji prividno imaju za cilj zaštitu prava pojedinca (najčešće časti i ugleda), ali u svojoj suštini predstavljaju sredstvo zastrašivanja pojedinca ili organizacije koja istupa u javnom prostoru ukazujući na različite vrste nezakonitosti i kritikujući javne politike. Osnovni cilj SLAPP postupka nije da zaista zaštiti pojedinca od neopravdanog napada, već upravo suprotno – da ućutka one koji napadaju pod pretnjom visokim naknadama štete, troškovima advokata, rizikom od gubitka spora i angažovanjem svojih resursa da se brani na sudu. Radi se o specifičnim odnosima moći, gde onaj ko je nosilac pravnog napada ima neuporedivo više finansijskih sredstava i kapaciteta od onoga ko trpi napad. Upravo zato se u SLAPP postupcima javljaju javni funkcioneri kao privatna lica ili velike korporacije, naspram aktivista i novinara koji su tužena strana. Prevedeno na jezik našeg pravnog sistema,
SLAPP postupci su postupci u kojima pojedinac zloupotrebljava svoje pravo u cilju ometanja tuženog da u svom profesionalnom ili aktivističkom govoru kritikuje tužioca. Ovi pravni postupci, navodno usmereni na naknadu štete zbog narušenog ugleda, postali su moćno sredstvo za gušenje neslaganja, stvarajući ozbiljan pritisak na nezavisne medije, organizacije i aktiviste. Aktivisti i organizacije su prisiljeni da mobilišu značajne
resurse, kako ljudske tako i finansijske, da bi se odbranili od potencijalno pogubnih novčanih kazni.
Podmukla priroda SLAPP postupaka, gde je ishod manje bitan od preusmeravanja resursa aktivista i organizacija, podstiče autocenzuru i zastrašivanje. To smanjuje sposobnost organizacija i aktivista da se bave hitnim društvenim pitanjima. Često vođena putem posrednika bliskih vlastima, ova autoritarna strategija polako marginalizuje nezavisne glasove iz javnog diskursa bez otvorenog pribegavanja represivnim merama.
Analiza koja sledi zaranja u zabrinjavajuće stanje SLAPP tužbi u Srbiji, otkrivajući specifične slučajeve koji ilustruju štetan uticaj ovih pravnih postupaka na slobodu izražavanja na internetu, pravo na pravično suđenje i opštu dobrobit civilnog društva. Od ciljanih napada na aktiviste u Novom Pazaru, do pravnih napada na branioce životne sredine, ova studija otkriva različite dimenzije SLAPP tužbi u Srbiji.
Razvoj digitalnih tehnologija doneo nam je novo sredstvo aktivističke borbe, mogućnost da brže prenesemo svoju poruku i okupimo građane i građanke oko zajedničkog cilja, ali je otvorio prostor i onima protiv čijih uticaja se borimo, izlažući nas posebnoj ranjivosti zbog reči izgovorene, odnosno napisane na internetu. U tom smislu, sve što važi za SLAPP postupke koji se odnose na štampane medije, primenljivo je i za internet portale i društvene mreže. Zahvaljujući društvenim mrežama, svaki pojedinac je postao informativni kanal za sebe, ali su se, shodno tome, proširile i mogućnosti zloupotrebe prava, jer javna reč više nije samo ona koja je objavljena u tradicionalnim medijima, već i ona koja je izgovorena ili napisana na internetu. Budući da mediji u Srbiji funkcionišu u opštem režimu cenzure i autocenzure, društvene mreže su ostale najslobodniji kanal za prenošenje kritičkih glasova i, kao takve, od izuzetnog su značaja za aktivističko delovanje. Upravo zato je sloboda izražavanja na internetu u fokusu ove analize.