Iako je to ministarstvo zatražilo da organizacicje hitno dostave dokaze o ovim navodima, predstavnici nevladinog sektora tvrde da su čak i predstavnici ovog ministarstva bili u timovima.

Snežana Lazarević iz organizacije koja je radila na ovom izveštaju, MDRI-S, kaže za Nova.rs da se nada da će nadležni u Srbiji da se odazovu pozivu na dijalog. Ona ističe da izveštaj Zaboravljena deca Srbije nije prvi njihov izveštaj o stanju u ustanovama socijalne zaštite.

Upitana o rekaciji Ministarstva, ona kaže da da je to ministarstvo bilo obavešteno o monitoring posetama, koje su se odvijale na osnovu potpisanog sporazuma o saradnji sa njima. Takođe, kako navode, njihovi predstavnici bili su u posetama sa timom MDRI-S.

„Nalazi koje smo prikupili prilikom monitoringa nalaze se u izveštaju, koji je dostavljen Ministarstvu pre zvaničnog objavljivanja. Poverljivi podaci o pojedinacnim korisnicima i ustanovama biće dostavljeni nadležnim organima u skladu sa sporazumom“, odgovara Lazarević za Nova.rs.

Komentarišući reakciju javnosti, on ističe da je svaki od njihovih izveštaja izazivao burnu reakciju u javnosti i dodala da iako je posle prvog izveštaja „Mučenje kao lečenje“ objavljenog 2008. godine došlo do nekih, kako ocenjuje, pozitivnih pomaka i da je započeo proces deinstitucionalizacije dece, ipak se to pre svega odnosilo na decu bez roditeljskog staranja koja nemaju smetnje u razvoju.

„Kao posledica izveštaja, samo iz jedne ustanove, Kulina, izmeštena su deca sa smetnjama u razvoju, ali su oni nažalost otišli u male domske zajednice, koje zapravo funkcionišu na isti način kao i veliki domovi. Sada ponovo uočavamo pogoršanje položaja dece sa smetnjama u razvoju, i oni čine oko 80% sve dece koja su na institucionalnom smeštaju.“

Predstavnica MDRI-S ističe da njihova organizacije nudi svoje znanje, kao i ekspertizu njihove partnerske organizacije, Disability Rights Internation kako bi pomogli Srbiji da se svoj deci, bez obzira na vrstu smetnji u razvoju, težinu zdravstvenog stanja, mestu gde živi obezbedi neophodna podrška u biološkoj porodici.

„Zlostavljanje i zanemarivanje nisu proizvod lošeg postupanja zaposlenih, već situaciona i sistemska stvar. Samo uz ljubav, negu, pažnju, obezbeđivanje obrazovanja, materijalne i svake druge podrške biološkoj porodici, deca sa smetnjama u razvoju neće biti izložena životu u institucijama, koje ni na koji način ne mogu da obezbede razvoj i napredovanje u uslovima segregacije i samo očuvanja golog života“, kaže Lazarević za naš portal i dodaje:

„MDRI-S se ne zalaže za sistemske promene u ustanovama, već za postepeno zatvaranje ustanova i obezbeđivanje usluga u zajednici kako bi svako dete živelo u svojoj porodici i u svojoj zajednici, uz neophodnu podršku.“

Teodora Tomić iz Komiteta pravnika za ljudska prava kaže da smo često svedoci pojedinačnih slučajeva zlostavljanja, zanemarivanja i zloupotreba u ustanovama socijalne zaštite koji dospevaju u javnost, ali da retko nailazimo na sveobuhvatna i utemeljena istraživanja konkretnih problema sa kojima se deca i mladi sa smetnjama ili invaliditetom suočavaju.

„Razlog tome jeste nemogućnost da se ostvari neposredan uvid u život ove dece. Deca sa smetnjama u ustanovama socijalne zaštite su višestruko i sistemski diskriminisana, njihov glas ne čujemo, ona su daleko od nas kao zajednice i društva, čak i samom geografskom pozicijom njihovih boravišta. Zbog takvog stanja, izveštaji poput ovog imaju neizmernu vrednost, jer predstavljaju objektivan prikaz života dece i odraslih u institucijama. Ovaj izveštaj predstavlja tužan hronološki prikaz života deteta sa smetnjama smeštenog u instituciju. Deca sa smetnjama i invaliditetom u najranijem dobu ulaze u ustanove socijalne zaštite, a vrlo mali broj njih uspe da iz institucija izađe, uglavnom zahvaljujući dobroj volji i senzibilitetu pojedinaca“, kaže za naš portal Teodora Tomić.

Upitana o reakciji države na ovaj izveštaj, Tomić ističe da očekuju hitnu reakciju i preduzimanje konkretnih mera od strane svih nadležnih organa, ali i da nezavisne institucije, kao što je Zaštitnik građana preduzmu mere iz sovje nadležnosti.

Ona se osvrnula i na izjavu Darije Kisić-Tepavčević da su tvrdnje paušalne navodeći da je ovaj Izveštaj nastao na osnovu Sporazuma o saradnji između resornog ministarstva i Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S.

Upitana o pravnoj zaštiti ovih osoba, Tomić kaže da oni kao i svi drugi uživaju sva prava garantovana domaćim i međunarodnim aktima, ali da su njima pravni mehanizmi zaštite zbog njihove dugogodišnje izolacije faktički nedostupni, iako su deklarativno garantovani.

„Katogorija obuhvaćena izveštajem predstavlja dvostruko ranjivu grupu – u pitanju su deca koja kao takva uživaju posebnu zaštitu, ali deca sa smetnjama i invaliditetom, kojoj je potrebna naša dodatna podrška kako bi ostvarila svoje pune kapacitete. Umesto ‘duplirane’ podrške, a u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama države prema deci, nailazimo na dugogodišnju praksu smeštanja dece u institucije, bez realnih šansi da ikada iz njih izađu“, kaže Tomić.

Ona poručuje da neophodno da navedeni slučajevi sistemske torture budu ozbiljno shvaćeni i adekvatno procesuirani, jer su deca u ovim slučajevima faktički lišena slobode bez njihove krivice.

Tomić upozorava i da posebno zabrinjava nepostojanje ikakvog, a ne samo efikasnog, mehanizma zaštite prava.

„Moramo imati na umu da su u pitanju deca i da svi snosimo dodatnu odgovornost za njihovu dobrobit“, rekla je za naš portal Tomić i podsetila da je Srbija ratifikacijom međunarodnih dokumenata, a pre svega Konvencije
o pravima osoba sa invaliditetom preuzela niz obaveza prema osobama s invaliditetom, koje s druge strane, predstavljaju njihova garantovana prava.

Ističe i da u tom smislu, postoji odgovornost države pred Komitetom koji prati primenu i sprovođenje te konvencije.

Tomić podseća da YUCOM već duže od 20 godina pruža besplatnu pravnu pomoć građanima u slučajevima kršenja ljudskih prava i navodi da se u ovakvim slučajevima, kao što je problem segregacije i izolacije osoba u institucijama, najčešće obraćaju porodice u cilju zaštite prava ovih osoba.

„Poseban problem predstavlja činjenica da mnoga deca ili odrasli koji žive u institucijama nisu u kontaktu sa porodicama, već neposrednu brigu o njima vodi organ starateljstva. U tim situacijama, često se dešava da staratelj ni ne vidi štićenika, te da nema neposredna saznanja o njegovom teškom položaju. Zbog toga je važno da budemo upoznati sa stanjem u ustanovama socijane zaštite i omogućimo svim osobama efikasne mehanizme zaštite prava“, poručuje Tomić.

U Komitetu pravnika za ljudska prava ističu da su osobe sa invaliditetom posebno ranjive, te zbog svojih specifičnosti, a posebno zbog neadekvatnog odnosa društva prema njima predstavljaju lake mete za razne vrste zloupotreba.

„Pored nasilja koje često trpe, a koje često nisu u mogućnosti da prijave zbog nedostatka dostupnih mehanizama zaštite prava, kao i nepostojanja osoba od poverenja u njihovom okruženju, često se zloupotrebljava imovina ovih osoba. Postupak radi lišavanja poslovne sposobnosti, pogrešno shvaćen kao zaštita ovih osoba, dovodi do ograničavanja ili oduzimanja niza osnovnih prava osobama sa invaliditetom, kao što su pravo na raspolaganje sopstvenom imovinom, pravo da odlučuju o svom zdravlju, pravo na sklapanje braka“, kaže Tomić o najčešćim kršenjima ljudskih prava osoba sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom.