Napad na život i telo Predraga Voštinića kao poslednji u nizu nesankcionisanih dugogodišnjih napada i pritisaka na organizaciju i njene članove, predstavlja najekstremniji oblik ugrožavanja osnovnih ljudskih prava. Napadi na branitelje ljudskih prava predstavljaju posebnu društvenu opasnost koja mora biti uzeta u obzir prilikom kvalifikovanja krivičnog dela i sprovođenja istrage“, stoji u saopštenju.
Mediji
Parnični postupci pokreću se tužbom lica koje želi da ostvari neko pravo ili smatra da mu je neko pravo ugroženo. Zato, u ovom postupku možete se naći u svojstvu tužioca – podneli ste tužbu da ostvarite ili zaštite neko svoje pravo, ili u svojstvu tuženog. U oba slučaja nije neophodno da imate advokata, ali ako želite da vas u parničnom postupku advokat zastupa, to će vas i koštati. Izuzetno, možete ostvariti i pravo na besplatnu pravnu pomoć o čemu možete pročitati više u vodiču „Kako da ostvarite pravo na besplatnu pravnu pomoć – Praktičan vodič za građane“ dostupnom na sajtu Komiteta pravnika za ljudska prava.
Krivični postupak je skup pravila koji ima za cilj da se adekvatno sankcionišu učinioci krivičnih dela, a da pri tome niko nevin ne bude osuđen. Advokatura je služba pružanja pravne pomoći koja obezbeđuje pravično suđenje u krivičnim postupcima, a advokati svojim veštinama pružaju efikasnu odbranu i osiguravaju poštovanje prava okrivljenih lica. Zbog potencijalnog ishoda krivičnog postupka, odosno izricanja sankcije lišenja slobode kao najstrože posledice osude, građani se često odlučuju za angažovanje advokata – branioca u slučaju da su optuženi za izvršenje nekog krivičnog dela. U krivičnom postupku građani se pojavljaju u različitim ulogama, a oni koji snose troškove advokata najčešće su okrivljeni i oštećeni, odnosno lice koje se tereti da je određeno krivično delo učinilo ili žrtva krivičnog dela. Način na koji će se vršiti naplata advokatskih troškova, u praksi je najčešće stvar dogovora između advokata i klijenta.
Koliko smo slobodni da protestnom šetnjom po kolovozu iskazujemo stav? Da li smo tada pod prismotrom? Da li i ko može da nas hapsi i kazni?
Ova pitanja postala su aktuelna većini građana Srbije nakon masovnijih ekoloških protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji u novembru i decembru 2021. godine. Skorašnji slučaj pritvora i osude novinara i aktiviste Boška Savkovića za nošenje obešene lutke predsednika na transparentu na mirnom protestu “Srbija protiv nasilja” ponovo je pokrenuo pitanja granica naših sloboda.
Veštačka inteligencija je danas sposobna da generiše tekst, uverljive imitacije nečijeg glasa i realistične fotografije i video snimke. Prava opasnost se ne krije u stvaranju humanoidnih robota, već u ovladavanju jezikom. Korišćenjem dipfejk (eng. Deepfake) tehnologije moguće je diskreditovati organizatore ili učesnike protesta, stvarajući lažne dokaze o nasilju, govoru mržnje ili drugim nezakonitim aktivnostima. Dipfejk tehnologija može prikazati mirne protestante kao nasilne, opravdavajući time oštru reakciju policije ili nametanje restriktivnih mera.
Odgovor je da, a preduslov je krivična prijava. Prijavu bi trebalo da podnese onaj ko je bio predmet targetiranja, a postupak može da pokrene i tužilaštvo po službenoj dužnosti. U Komitetu pravnika za ljudska prava kažu za N1 da su na internetu najčešće u opticaju krivična dela uvrede, ugrožavanje bezbednosti ili proganjanja.
Odgovor je da, a preduslov je krivična prijava. Prijavu bi trebalo da podnese onaj ko je bio predmet targetiranja, a postupak može da pokrene i tužilaštvo po službenoj dužnosti. U Komitetu pravnika za ljudska prava kažu za N1 da su na internetu najčešće u opticaju krivična dela uvrede, ugrožavanje bezbednosti ili proganjanja.
Odgovor je da, a preduslov je krivična prijava. Prijavu bi trebalo da podnese onaj ko je bio predmet targetiranja, a postupak može da pokrene i tužilaštvo po službenoj dužnosti. U Komitetu pravnika za ljudska prava kažu za N1 da su na internetu najčešće u opticaju krivična dela uvrede, ugrožavanje bezbednosti ili proganjanje.
Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) izjavila je da je deo govora ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Aleksandra Martinovića u kojem je prozivao poslanike opozicije koji nemaju decu tokom skupštinske rasprave, prevazišao svaku civilazacijsku normu pristojnog ponašanja, ocenjujući da je njegovo izvinjenje “sve samo ne izvinjenje”.
Власти у Приштини спроводе тихо етничко чишћење КиМ, рекао је данас у обраћању јавности председник Србије. Најављује да ће тражити хитан разговор са шефом НАТО-а и сазивање хитне седнице Савета безбедности Уједињених нација. О непоштовању људских права Срба на Косову и Метохији за РТС су говорили заштитник грађана Зоран Пашалић и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов.