Pooštravanje kazne za najteže seksualne i krvne delikte sa smrtnim ishodom nad decom, trudnicama i nemoćnim ženama, doživotni zatvor predložen je za teško ubistvo. Doživotni zatvor bio bi, prema inicijativi Fondacije “Tijana Jurić”, praćen i zabranom pomilovanja. To je ključna tačka na kojoj se stručnjaci razilaze
Mediji
Istoričar Srđan Milošević izjavio je da je u Srbji na delu istorijski revizionizam koji je u suštini “kontrarevolucija”.
Milošević je rekao da je uloga rehabilitacija kvislinga iz Drugog svetskog rata da na simboličkom nivou ozvaniče i legalizuju reinterpretaciju prošlosti, koja se sprovodi od druge polovine osamdesetih godina 20. veka.
Oko 3.000 zahteva za dodelu Ravnogorske spomenice 1941. i dalje je na čekanju jer je procedura blokirana, a ni eventualna rehabilitacija Milana Nedića, kao najviše rangiranog predstavnika kolaboracionističkih vlasti, ne bi trebalo da značajno utiče na ubrzanje procesa dodele tog priznanja, ocenjuju sagovornici VOICE-a.
Haški tribunal ocenjuje da Srbija ne sarađuje u potpunosti sa ovim sudom, a srpske vlasti su neuobičajeno oštro odgovorile na to. Premijerka Brnabić je ocenila „kako Haški sud uopšte nije doprineo pomirenju u regionu“.
Osamnaest meseci od kada je Balkanska izbeglička ruta i zvanično zatvorena, kroz Srbiju i dalje prolazi veliki broj ljudi na putu ka Zapadnoj Evropi. Prema poslednjim procenama Komeserijata za izbeglice, može se reći da je oko milion ljudi prošlo kroz zemlju od prvog talasa i izbijanja krize na prostoru Zapadnog Balkana 2015. godine.
Prošlo je više od tri godine od ubistva devojčice Tijane Jurić, zločina o kome su dugo pisalo u medijima i koji je pokazao dosta propusta u postojećim policijskim i pravosudnim procedurama kada se radi o potrazi za nestalom decom. Nakon ubistva, njena porodica pokrenula je Fondaciju Tijana Jurić kako bi unapredila bezbednost sve dece u Srbiji, sa ciljem da se takav zločin ne ponovi. Kao jedna od inicijativa ove fondacije, 2015. godine je donet Tijanin zakon, kojim je izmenjena procedura potrage za nestalim maloletnicima i više nema 24-satnog čekanja da bi se pokrenula potraga.
Ogroman broj građana Srbije smatra da je neinformisan o Ustavu Srbije i samo jedan odsto misli da dobro poznaje ustavnu tematiku, pokazuje danas predstavljeno istraživanje Ipsosa.
Strukovna udruženja i nevladine organizacije koje se bave pravosuđem spremne su da se vrate za pregovarački sto kada dobiju Nacrt izmena Ustava, poručeno je danas sa skupa “Nastavak reforme pravosuđa kao uslov za članstvo u EU”.
U dosadašnjoj javnoj raspravi o izmenama Ustava koje se tiču pravosuđa, skoro da nije ni bilo reči o glavnom problemu – depolitizaciji pravosuđa, rekli su za Radio Slobodna Evropa (RSE) predstavnici strukovnih organizacija koje su odlučile da se povuku iz daljih razgovora o ustavnim promenama.
U toku su konsultacije o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa. Međutim, iz konsultacija su se povukla strukovna udruženja, uz obrazloženje da “država do sada nije izašla sa polaznim osnovama za izmenu Ustava” i što, kako tvrde, proces usmerava na “mehanizme koji će pravosuđe učiniti još zavisnijim od političke vlasti“.