Mediji

“Ako treba, ići ću do Strazbura.” Rečenica za kojom građani Srbije posežu onda kada pred domaćim institucijama ne uspeju da ostvare svoja prava. Traženje pravde pred Evropskim sudom za ljudska prava (ECHR) sa sedištem u Strazburu u Francuskoj, proističe iz članstva Srbije u Savetu Evrope (SE).

Devet godina trebalo je pravosudnim institucijama da donesu konačnu presudu koja potvrđuje da je penzionisani inspektor policije Predrag Simonović trpeo mobing i da su za to odgovorni njegovi nadređeni u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije.

“U Padinskoj Skeli ima dovoljno mesta, osoblja, tamo ima najviše lica osuđenih do godinu dana, i mi smo posećivali taj zatvor i ništa nije slutilo da može da se desi ovakva tragedija. Nije mi jasno i zašto je nastadali čovek, koji je imao 74 godine, bio u ćeliji sa mladim zatvorenicima, ali nadam se da postoji neko objašnjenje za to”, rekao je za N1 Dragiša Ćalić, pravni savetnik u Komitetu za ljudska prava (YUKOM).

Srbija je još 2009. godine usvojila Zakon o zabrani diskriminacije po osnovu pola, roda, etničke, rasne pripdanosti, seksualne opredeljenosti i tako dalje i stvari jesu otišle na bolje, ali i 15 godina kasnije i dalje je svuda vidljiva diskriminacija.

Prilikom procene da li neki istup predstavlja govor mržnje, sud mora da utvrdi kontekst u kojem je učinjen, pogotovo što su neki trenuci posebno opasni za pojedine ranjive grupe, kao što su LGBT i manjinski narodi, rečeno je danas prilikom analiziranja efekta Zakona o zabrani diskriminacije, petnaest godina od njegovog donošenja. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom koji je organizovao skup, Katarina Golubović je istakla da je, po međunarodnim normama, kontekst prvi element koji se mora utvrditi kod procene da li je nešto govor mržnje.

Zakon o zabrani diskriminacije se u Srbiji primenjuje 15 godina. Isto toliko traje suđenje po tužbi pilota Aleksandra Pfajfera, koji je nacionalnu avio-kompaniju optužio za diskriminaciju i zlostavljanje na radu. Taj slučaj, iako prvi otkako se primenjuje zakon, i dalje nema sudski epilog. To najbolje ilustruje da se zakon, iako postoji, ne primenjuje u potpunosti.

Zakon o zabrani diskriminacije je označio prekretnicu ka izgradnji pravednijeg i inkluzivnijeg društva,a uvođenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao specijalizovanog, nezavisnog državnog organa, stvoren je efikasan, za građane besplatan mehanizam borbe protiv diskriminacije. Iako još uvek postoje brojni izazovi, angažovanje organizacija civilnog društva, medija i javnih institucija u promovisanju tolerancije i različitosti pokazuje da smo na dobrom putu, rekla je poverenica Brankica Janković na otvaranju konferencije „15 godina primene Zakona o zabrani diskriminacije – praksa i izazovi“ koju je organizovao Yucom.

Najveći pad sloboda u Evropi, zabeležen je u Srbiji. To je pokazao poslednji izveštaj organizacije “Freedom House“ za prošlu godinu. Srbija je pala za tri poena, što je stavlja u prvu polovinu zemalja u kojima je demokratija poslednje decenije u konstantnom padu.

“U poslednjih nekoliko godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) postepeno je urušavala politička prava i građanske slobode, stavljajući pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva.” Ovom ocenom nevladina međunarodna organizacija Fridom Haus (Freedom House) počinje svoj izveštaj o stanju političkih sloboda i građanskih prava u Srbiji u 2023. godini.

U Srbiju je stigao još jedan izveštaj kojim se ne bismo mogli da se pohvalimo – izveštaj Fridom hausa. Piše da smo “evropski lider u smanjenju prava i građanskih sloboda”. Nalazimo se na neslavnom 114. mestu od ukupno 195 zemalja. I tu nema prostora za različita tumačenja.