Izveštaj “Normalizacija odnosa Beograda i Prištine i pristup pravdi – Ostvarivanje prava građana pred pravosudnim institucijama u skladu sa dogovorenim sporazumima i pitanje međusobnog priznanja dokumenata” rezultat je istraživanja Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM u periodu od septembra 2023. godine do marta 2024. godine. Izveštaj obuhvata period od novembra 2022. godine do marta 2024. godine, te predstavlja relevantne informacije o trenutnoj situaciji u pogledu pristupa pravdi građana koji žive na teritoriji Kosova,1 sa fokusom na postupanje institucija Republike Srbije i obraćanje građana istim.
Author: Yucom
Slučaj Padinska skela, zločin koji bi i Kafka teško zamislio. Kako je penzioner koji je zbog bacanja petarde kažnjen sa 30.000 dinara, a pre toga nije bio osuđivan, završio u zatvoru sa cimerima koji ga danima sistematski muče do smrti, a da to niko ne primeti, ptianje jekoje jedno ubistvo čini tragedijom celog jednog društva
Poslednjih meseci na udaru je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji se pogrešno tumači i traži njegovo „stavljanje van snage“. Mi, aktivistkinje i aktivisti za ravnopravnost, ženska i ljudska prava, poručujemo da nam je ovaj zakon važan, da se tiče svih građana i građanki Srbije i da ćemo ga odlučno braniti, kao što smo se odlučno borili za njegovo usvajanje.
“Ako treba, ići ću do Strazbura.” Rečenica za kojom građani Srbije posežu onda kada pred domaćim institucijama ne uspeju da ostvare svoja prava. Traženje pravde pred Evropskim sudom za ljudska prava (ECHR) sa sedištem u Strazburu u Francuskoj, proističe iz članstva Srbije u Savetu Evrope (SE).
Devet godina trebalo je pravosudnim institucijama da donesu konačnu presudu koja potvrđuje da je penzionisani inspektor policije Predrag Simonović trpeo mobing i da su za to odgovorni njegovi nadređeni u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije.
“U Padinskoj Skeli ima dovoljno mesta, osoblja, tamo ima najviše lica osuđenih do godinu dana, i mi smo posećivali taj zatvor i ništa nije slutilo da može da se desi ovakva tragedija. Nije mi jasno i zašto je nastadali čovek, koji je imao 74 godine, bio u ćeliji sa mladim zatvorenicima, ali nadam se da postoji neko objašnjenje za to”, rekao je za N1 Dragiša Ćalić, pravni savetnik u Komitetu za ljudska prava (YUKOM).
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji poziva Vladu Srbije u tehničkom mandatu da bez odlaganja osigura da rad na ispunjavanju preporuka ODIHR (Kancelarije OEBS za demokratiju i ljudska prava) bude transparentan i zasnovan na konsultacijama sa svim relevantnim akterima, što do sada nije bio slučaj. Ističemo da je potpuno ispunjenje ovih preporuka od dodatnog značaja za Srbiju, kao način osiguranja slobodnih i fer izbora koji se navode kao jedan od preduslova za implementaciju finansijskih odredbi Instrumenta za reformu i rast Zapadnog Balkana iz koga Srbija može da očekuje 1,7 milijardi eura.
Srbija je još 2009. godine usvojila Zakon o zabrani diskriminacije po osnovu pola, roda, etničke, rasne pripdanosti, seksualne opredeljenosti i tako dalje i stvari jesu otišle na bolje, ali i 15 godina kasnije i dalje je svuda vidljiva diskriminacija.
Prilikom procene da li neki istup predstavlja govor mržnje, sud mora da utvrdi kontekst u kojem je učinjen, pogotovo što su neki trenuci posebno opasni za pojedine ranjive grupe, kao što su LGBT i manjinski narodi, rečeno je danas prilikom analiziranja efekta Zakona o zabrani diskriminacije, petnaest godina od njegovog donošenja. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – Jukom koji je organizovao skup, Katarina Golubović je istakla da je, po međunarodnim normama, kontekst prvi element koji se mora utvrditi kod procene da li je nešto govor mržnje.
Zakon o zabrani diskriminacije se u Srbiji primenjuje 15 godina. Isto toliko traje suđenje po tužbi pilota Aleksandra Pfajfera, koji je nacionalnu avio-kompaniju optužio za diskriminaciju i zlostavljanje na radu. Taj slučaj, iako prvi otkako se primenjuje zakon, i dalje nema sudski epilog. To najbolje ilustruje da se zakon, iako postoji, ne primenjuje u potpunosti.